Psihologija Pasa

PSIHOLOŠKI RAZVOJ ŠTENETA PO FAZAMA - I DEO (od prve do osme nedelje života šteneta) Od trenutka kada se rodi, a po tvrdnjama nekih naučnika cak i ranije, svaka životinja je izložena uticaju okoline koja utiče na njeno ponašanje. Zato ćemo psihološkom razvoju štenadi posvetiti pažnju od samog njenog rođenja. Period fizičkog razvoja šteneta do odraslog psa odvija se neprekidno, a sa njim isto tako i razvoj njegove psihe. Ipak, siguran proces razvoja psihe može biti povezan sa određenim uzrastom i proces sazrevanja životinje dešava se u etapama. Zbog lakšeg razjašnjenja ovaj razvoj je podeljen na sledeće faze:

1. Prva razvojna faza - obuhvata 1. i 2. nedelju života šteneta

2. Prelazna faza - obuhvata 3. nedelju života

3. Faza formiranja karaktera - od 4. do 7. nedelje

4. Faza socijalizacije - od 8. do 12. nedelje

5. Faza uspostavljanja hijerarhijskog reda - od 13.-16. nedelje

6. Faza uspostavljanja reda u čoporu - od 5.-6. meseca

7. Faza puberteta - od 6. meseca do polnog sazrevanja psa

I faza - faza novorođenja

Obuhvata prvu i drugu nedelju života šteneta tokom koje se ono prvenstveno odmara. Ova faza je u stvari samo stanje produženog nošenja izvan tela majke - neonatalna faza. Ovo potkrepljuje i činjenica da štenad koja su nošena duže od 63 dana kraće prolaze kroz ovu, prvu fazu. Pokreti koje štene izvodi se svode jedino na njihanje glave i puzanje u krug. Obe vrste kretanja mu obezbeđuju da, ako se udalji od majke ili legla, može lako pronaći put do toplog tela kuje. Štene vizuelno privlači majčinu pažnju na sebe njihanjem glave napred-nazad. Kružni oblik kretanja šteneta štiti ga od prevelikog udaljavanja od legla; ono uvek mora biti sposobno da automatski nađe put do njega.

Kuja vraća svoje potomstvo nazad u leglo noseći ga veoma pažljivo, hvatajući ga zubima za kožu na vratu. Štene takođe poseduje instinktivan nagon za sisanjem. Gurajući prednjim šapama majčino vime, a zadnjim se odupirući o njih, ono stimuliše protok mleka. Obe akcije šteneta služe kao masaža za kujino vime, što dovodi do boljeg lučenja mleka. Ovo "guranje šapa" za mleko uključuje ritmičke pokrete prednjim nogama, pa se iz ovog pokreta kasnije razvija pokret podizanja i davanja šape kao gesta podređenosti.

Izlučivanje mokraće i izmeta izazvani su majčinim lizanjem predela oko anusa šteneta. Ako se leglo uzgaja veštačkim putem ovo mora biti uzeto u obzir. Važno je podržati prirodan način sisanja. Usled toga, tokom veštačkog dojenja, štenetu bi trebalo omogućiti ritmičke pokrete šapa - "odgurivanje za mleko", tako što ćemo mu pružiti zamotano ćebence ili platno, ili držati ruku naspram njega. Mala stimulacija analnog predela pomaže izlučivanju mokraće i izmeta. Iako je čulo sluha još nerazvijeno (uši su još uvek zatvorene) štenci glasno cvile kada osećaju glad ili hladnoću, i na taj način šalju signale da bi privukli pažnju majke. Očni kapci su još uvek zatvoreni. U fazi novorođenja čulo mirisa je već razvijeno, ali ne u potpunosti. Miris kujinog vimena je prvo što na štene ostavlja jak utisak. Time se dakle objašnjava problem koji se sreće kod šteneta koje je bilo prirodno hranjeno, a zatim prešlo na veštački način ishrane. Miris cucle i bočice je potpuno različit od mirisa majčinog vimena. Problem nije povezan sa ukusom veštačkog mleka, s obzirom da je čulo ukusa tek neznatno razvijeno.

Prvi sati života štenaca su od najvećeg značaja za njihov razvoj. Najbitnije je koliko brzo će štene potražiti izvor majčinog mleka, koliko će uopšte biti zainteresovano za to, i da li je uopšte sposobno da pronađe sisu, uhvati je i počne da sisa. Neposredno nakon štenjenja biotonus šteneta se može proceniti na osnovu tih karakteristika (pod biotonusom se u psihologiji podrazumeva psihička živost jedinke, intenzitet i bujnost psihičkog života). Samo štenad sa dobrim biotonusom bi trebalo uzeti u obzir za kasniji uzgoj sa ciljem da se i sami dokažu u plodnosti i uzgojnim rezultatima. Različita težina štenadi po rođenju varira kod zdrave štenadi za nekoliko dana. Veoma teška štenad su često apatična i pokazuju malo živosti. Procenjivanje i razmatranje biotonusa se pokazalo kao odlučujući faktor u poboljšanju uzgoja pasa. Bilo bi veoma interesantno to istražiti, ukoliko postoji veza između biotonusa i kasnijeg rada psa na tragu. Moglo bi se predpostaviti da štenad koja brzo pronađu put do majčinog mleka takođe imaju i dobar nos, s obzirom da je pronalaženje povezano sa čulom mirisa.

Uticaj okoline na kasnije ponašanje štenadi je još uvek veoma mali, s obzirom da su oni isključivo pod majčinom brigom. Ako se tokom ove prve faze uradi elektroencefalogram (test pri kome se snimaju moždani talasi šteneta) može se zaključiti da ne postoje bitne razlike između stanja dok je štene u snu i dok je budno. Ovo je takođe slučaj i u sledećoj prelaznoj fazi.

Kako tokom prve faze štenad traže samo toplotu, masažu, hranu i san, zadatak odgajivača je da vodi brigu da kuja bude snabdevena svime što joj je potrebno za nesmetano podizanje legla. Brigom o kuji pobrinuo se i za štenad.

II faza - prelazna faza

Odvija se tokom treće nedelje života šteneta i u njoj počinje razvoj čula vida i sluha. Pošto se oči otvore (između 10. i 15. dana) postoji slaba vidna sposobnost koja se razvija iz dana u dan. Čujne sposobnosti, međutim, nisu razvijene pre 21. dana, ali krajem ovog perioda štenad već mogu da razviju na buku, pokazujući strah. Tokom treće nedelje života štenad će biti sposobna da ustane i hoda, a sada već mogu da uzimaju i kašastu hranu. Takođe, tokom ove faze, postoji bliska veza samo između šteneta i majke, a ne i između samih štenaca.

III faza - formiranje karaktera

Faza obuhvata period od 4. do 7. nedelje šteneta i započinje onog trenutka kada ono postane sposobno da napusti leglo. Mozak šteneta se razvio i postao sposoban za učenje. štene je spremno za učenje i svi utisci koje doživi duboko se utiskuju u mozak. Nikada u životu štene neće biti toliko spremno da prima nadražaje kao sada. Na šta se navikne u ovoj fazi kasnije će mu kroz ceo život biti blisko, ali ono što ne upozna kasnije će mu biti neprijatno i teško prihvatljivo. Tokom ovog perioda štene se prilagođava prema majci, ali takođe i prema drugim pripadnicima iste vrste i uzrasta, npr. prema braći i sestrama iz legla. Po prvi put se svesno sreće i sa čovekom.

Uspostavljanje odnosa sa braćom i sestrama daje osnovu za organizaciju odraslih pasa u čoporu koja se dalje nastavlja, a takođe i u odnosu čovek-pas. Stvara se osnova za kasnije dobro ili loše podnošenje drugih životinja. Tokom ovog perioda štenad su izuzetno osetljiva i već su sposobna da primaju nadražaje i formiraju uslovne reflekse.

Procesi formiranja karaktera koji su pogrešni, ili čak izostanu, i dramatična iskustva koja se dese tokom ovog perioda mogu imati duboke posledice na osnovni odnos psa prema okolini kasnije u životu. Dužina trajanja ovog prilagođavanja predstavljena je u istraživanju o ponašanju Konrada Lorenza. Ona je opisana kao kratkotrajni proces učenja tokom "osetljive" ili "kritične" faze, pri čemu proces prilagođavanja kasnije ne može da se ispravi. Kao primer navode se mlade sive guske koje prate prvo živo biće koje ugledaju pošto se izlegu. Obično je to majka, ali ako je čovek one će se prilagoditi i pratiti njega. Iz različitih razloga ovo nije jasno i čvrsto definisano kod sisara kao što je kod ptica. Kod pasa takođe prilagođavanje se ne ogleda samo kroz čulo vida, već i mirisa, a fizički, vizuelni i slušni kontakt su neophodni. Najveća važnost se može pridati osećaju mirisa i fizičkom kontaktu. Ovo je apsolutno neophodno pri odgajanju štenadi. Istraživanja kod pasa do danas su pokazala da je štencima u fazi prilagođavanja neophodan stalan kontakt sa ljudima da bi ih usvojili kao drugi tip svoje vrste. Samo viđanje čoveka nije dovoljno. Prvi i osnovni kontakt bi trebali da budu fizički i preko čula mirisa. štenetu se mora pružiti mogućnost da onjuši i dodirne osobu sa ciljem da mu se prilagodi. Učestalost i dužina ovih kontakta odredice koliko će biti velika sposobnost socijalizacije psa kasnije. Prema tome, na ovu crtu karaktera se može uticati preko odgovarajućeg kontakta sa štencima tokom faze prilagođavanja.

Ako štene sreće samo jednu osobu, na primer odgajivača, ono će kasnije biti stidljivo prema strancima. Što više osoba štene sretne tokom faze prilagođavanja doživeće više fizičkih, vizuelnih i mirisnih kontakata, a time će biti otvorenije prema ljudima kasnije u životu. Drugim rečima, tokom ove faze čovek treba da posveti mnogo pažnje štenetu, tj. treba da se igra sa njim. Ovo bi uvek trebalo da radi nekoliko ljudi, sa ciljem da se poveća socijalizacija koja će doprineti da prilagođavanje nepoznatoj okolini kasnije bude lakše. Obuka ove vrste je veoma uspešna i jednostavna do osme nedelje života šteneta, kada se ono kreće ili puzi prema ljudima onog trenutka kada se pojave, na taj način pokazujući pozitivnu reakciju. U fazi razvoja posle osme nedelje treba obratiti pažnju na izbegavanje ili bežanje šteneta od nepoznatih ljudi kada uđu u štenaru ili u sobu.

Dakle, zadatak odgajivača je da štencima omogući što više kontakta sa ljudima - socijalizaciju sa čovekom, ne samo sa odgajivačem i njegovim pomoćnicima, već sa što više različitih osoba. Ne smemo zaboraviti ni na decu, jer često srećemo odrasle pse koji su apsolutno mirni i ne reaguju na odrasle osobe, ali se panično plaše dece, beže od njih ili ih izbegavaju. Uzrok je u nedostatku upoznavanja sa decom u ovoj fazi. Ona u ovoj fazi smeju i treba da se igraju sa štencima, da ih uzimaju iz legla, odvode na usamljeno mesto i upoznaju sa novim stvarima, naravno, na odgovarajući način i ne predugo. Sve ćemo se manje baviti celokupnim leglom, a sve više štenetom pojedinačno, i to tako da ga odvedemo na mesto gde ga neće ništa uznemiravati. Tražićemo od šteneta da nešto učini, ali bez ikakve prisile. Igračke treba često menjati, jer i one dovode do novih iskustava. Sa svakom igrom je povezano neko učenje. Sada se polazu osnove za kasniju saradnju sa čovekom. Kroz igru pas će osetiti sigurnost i radost u saradnji sa partnerom druge vrste, što će se mnogo meseci kasnije opisati kao volja i veselje za rad. Ipak treba paziti da sve bude prilagođeno stupnju razvoja šteneta i bez preterivanja. Evo i nekih uputstava, kako bi se što manje grešilo:

Sa pojedinim štenetom smeju se baviti samo osobe (odrasli i deca) koje su primile uputstva od odgajivača, a po potrebi i pod njegovim nadzorom.

štene treba da se nalazi daleko od majke i braće, u okolini siromašnoj nadražajima koji bi mogli da mu odvrate pažnju od pojedinog čoveka ili predmeta. Po mogućnosti treba ga voditi na razna "igrališta".

Ove "časove obuke" ne treba održavati pre pete nedelje. Mogu se održavati dnevno, ali se dobri rezultati postižu i kod obuke dva puta nedeljno.

Igra ne bi trebalo da traje duže od petnaest do trideset minuta, a nakon toga treba vratiti štene u leglo. Ne sme se primenjivati nikakva sila. Odustaćemo od svega što ne uspe da zainteresuje i oraspoloži štene.

Treba paziti da predmeti koji se upotrebljavaju za igru sa štenetom ni u kom slučaju ne mogu da ga povrede. Trebalo bi ih često menjati i nastojati da osim vidnih i opipnih izazovu i slušne nadražaje.

Ovakve "časove obuke" bi trebalo održavati sve do predaje šteneta novom vlasniku.

Naravno, svako ko drži veliki broj kuja za odgoj ne može posvetiti veliki deo svog vremena svakom štenetu ponaosob. Stoga štene zanemaruje prilagođjavanje čoveku. Sam po sebi, ovaj razlog je dovoljan da se ograniči broj kuja u odgajivačnici. Na osnovu već pomenutih činjenica, greška pri umanjenom kontaktu sa različitim osobama i odgoj nepoverljivog psa mora se izbeći. Spremnost psa da uspostavi kontakt je osnovni uslov za kasniju obuku. Ukoliko je kontakt sa čovekom kompletno ili delimično izostavljen tokom ove faze, prilagođavanje prema čoveku ne može biti ostvareno, ili je nepotpuno, i ponašanje takvih pasa prema ljudima je nepoverljivo ili čak neodobravajuće. Ovakvo ponašanje se dugo zadržava i teško se može promeniti. Mora se shvatiti da veliki broj pasa za koje se kaže da su nepoverljivi, ili panično ujedljivi, duguje svoje nenormalno ponašanje nedostatku kontakta sa ljudima u toku faze prilagođavanja. Nezavisno od naslednog faktora psa, koji se nasleđuje podjednako od oba roditelja, majka ima veliki uticaj zahvaljujući stalnom kontaktu sa štenetom tokom prvih osam nedelja života, stoga njeno ponašanje utiče na osnovno ponašanje šteneta. Time se objašnjava zašto kuja više određjuje prirodu svog potomstva nego mužjak.

Pravilo koje ne smemo zaboraviti u ovoj fazi glasi: štene će naučiti bilo šta ukoliko mu odgajivač ne pruži priliku da nauči određene stvari. Mogle bi se, dakle, stvoriti nepoželjne navike i čvrsto usaditi. One se često ispolje mnogo kasnije, u vidu neprijatnih teškoća kod držanja psa.

Pri testiranju štenadi elektroencefalogramom u ovoj fazi, prvi put se zapažaju razlike između budnog stanja i sna; tokom sedme nedelje snimci su veoma slični onima kod odraslih pasa.

PSIHOLOŠKI RAZVOJ ŠTENETA PO FAZAMA - II deo

U prvom delu ovog teksta bile su opisane faze razvoja šteneta od rođenja pa do 8. nedelje života. U drugom delu teksta opisane su faze koje nastupaju nakon drugog meseca života šteneta, pa do kraja puberteta.

Faza socijalizacije (od 8. do 12. nedelje života)

Pod pojmom socijalizacije podrazumevamo učenje pristupanju zajednici. Upravo početak faze socijalizacije - osma nedelja života šteneta izgleda kao najbolji period za njegovo odvajanje od majke i braće i sestara iz legla, kao i za prilagođavanje domu novog vlasnika. Ovo prilagođavanje je podjednako važno kada čovek i pas žive zajedno, a takođe i za obuku, pošto se tokom tog vremena stvaraju osnove za kasniji unutrašnji život psa. Neki odgajivači smatraju da je bolje ako se štene preuzme sa dvanaest nego sa osam nedelja. I jedno i drugo je prihvatljivo, ali treba obratiti pažnju na neke okolnosti da bi se izbegle teškoće koje mogu nastati.

Ako štenad ostane u leglu do dvanaeste nedelje života socijalizacija će se nastaviti uz majku, braću i sestre. U jedanaestoj nedelji počinju borbe za položaj u leglu koje mogu biti jako pozitivne jer učvršćuju osećaj sigurnosti šteneta u ophođenju sa drugim psima. štene će navići da se ni u najvećoj gužvi, ni kod naoko najdivljijeg međusobnog hvatanja neće ništa loše dogoditi. Ozlede sprečava prirodna kočnica ujedanja. Dakle, ne trebamo se plašiti da će zbog ovih borbi za položaj u čoporu pas kasnije naginjati tučnjavama. Naprotiv, kod kasnijih tuča na ovaj način socijalizovan pas neće ujedati iz straha. Ako štene ostane u leglu do dvanaeste nedelje svakako treba da nastavimo sa vežbama kontaktiranja sa čovekom, sve do predaje novom vlasniku. Tako će se i u leglu najsnažnije štene navići na autoritet ljudskog partnera. Prisila se ne sme primenjivati, ali određene granice se moraju dosledno postaviti ako bi štene postalo bezobrazno. Za to bi se u slobodi postarali roditelji šteneta. Ako je odgajanje prepušteno kuji i mužjaku, mužjak će preuzeti glavnu ulogu. On pokazuje štencima sta im je dozvoljeno a šta ne. Na ovaj način mladi pas će upoznati autoritet i naučiti kako da ga poštuje. štene uči kako da bude podređeno. Ovakva podređenost je praktično uslovljena svakodnevnom igrom psa sa štenetom. Te igre imaju značajnu ulogu za kasniji zajednički život psa u drustvu. S tim u vezi, obuka šteneta od strane roditelja je daleko od antiautoritativne. Ljudsko preuzimanje ili zamenjivanje uloge psa ili kuje u obuci šteneta treba da se odvija na sličan način. Isključivo "ljubavlju" pas ne može biti obučen kao što bi to bio ponavljanim praktičnim primerima od strane roditelja.

Ako preuzmemo štene u starosti od osam nedelja moramo voditi računa da se često igra sa drugim psima i da vežba svoj nagon dominiranja. Sigurno je bolje preuzeti štene od osam nedelja ako je u leglu ostalo samo sa majkom. Argument da se štene od osam nedelja lakše veže za vlasnika je tačan, ali je to mač sa dve oštrice, jer nikad se ne zna da li će budući vlasnik jednog dana psa morati dati ili na neko vreme ga napustiti. Tada bi za životinju bilo bolje da nije vezana samo za jednu osobu. Svaki boravak u leglu duži od dvanaest nedelja mogao bi loše delovati na budućeg radnog psa. Nepodnošljivost i prevelika agresivnost samo su jedna od posledica. Kod životinje koje čak mesecima ostanu u odgajivačnici može se sa sigurnošću računati na promenu naravi i na to da će tokom celog života slabije sarađivati sa čovekom.

Neophodno je da se čovek igra sa štenetom i kroz igru ga uči, kako bi ga preorijentisao na sebe. Stoga, kao pravilo, na početku ove faze sa štenetom bi se trebalo baviti i novi vlasnik bi trebao da preuzme ulogu oca-psa iz pseće zajednice. Štene će biti uključeno u ljudsku porodicu i moraće da nauči da se ponaša u skladu sa njom. Ovo preorijentisanje se postiže bez smišljene obuke, oponašanjem psa u odgovarajućoj situaciji. Kada je ponašanje šteneta nepoželjno, umesto ujeda majke za potiljak i vrat, štene ćemo uhvatiti za kožu na vratu i snažno protresti, a ako je moguće odignuti ga, a zatim spustiti.Često se može uočiti kako psi roditelji ujedaju štene za njušku; čovek bi trebao jednom rukom čvrsto da drži štene za kožu na vratu, a drugom da ga uhvati za njušku, potisne na dole, kako bi štene osetilo pritisak. Ova kazna, koja treba da bude malo bolna, mora biti praćena odlučnom komandom. Kasnije, sama komanda će biti dovoljna da zaustavi neželjeno ponašanje šteneta. Ovo oponašanje psa ili kuje daje bolje rezultate od udaraca, koji često u odgoju rezultira pojavom stidljivosti i straha psa od ruku. Sve ovo rezultira dobro socijalizovanim psom koji se ponaša pozitivno meu ljudima i spreman je za kasniju obuku. S obzirom da se od mladog psa očekuje da se kasnije ponaša odgovarajuće i prema drugim psima, ovo je period kada ga treba što više voditi među njih. Međutim, novi vlasnik obično drži štene izolovano u stanu ili dvorištu, gde ono nema nikakav kontakt sa drugovima svoje vrste. Ova greška se obično pravi zbog brige da nevakcinisano štene može biti inficirano preko drugih pasa. Velika je greška držati štene između osme i dvanaeste nedelje ograničeno u četiri zida ili dvorištu, ili ga podizati u naručje kada mu priđe drugi pas.

O značaju igre između  čoveka i psa smo već govorili. U praksi to znači da se žudnja i želja za učenjem uspostavlja tokom ovog perioda. Zajednička igra tokom faze socijalizacije je okrenuta krajnje ka zadovoljstvu. Nagon za zajedničku saradnju (akciju) razvijen kod šteneta, sada se može sa velikom lakoćom fantastično iskoristiti na svaki mogući način i uspostaviti osnova za kasnije obavljanje radnih vežbi. Evo dva primera koji to dokazuju. Tokom ovog perioda mladi pas dobrovoljno traži svog vlasnika jer oseća pravu potrebu za kontaktom. Ako ga ne vidi koristiće njuh da bi ga pronašao, i osnova za rad na tragu može

biti postavljena na ovaj način. Drugo, svako normalno štene će vratiti bačeni predmet jer želi da se igra sa svojim 'vođom'. ovo se takođe može lako iskoristiti kao priprema za kasniji ozbiljan rad sa aportom.

Zajednička igra pruža jos mogućnosti. Početak i kraj igre određuje "vođa čopora", u ovom slučaju čovek, član višeg nivoa. Dakle, čovek određuje kada i koliko dugo će trajati igra. Ako se ta odluka prepusti psu, kasnije može doći do poteškoća u vezi sa hijerarhijskim poretkom. Ovo je period kada se stepen ujedanja može dobro kontrolisati kroz zajedničke igre 'borbe'. Psi koji pokazuju nadprosečnu sklonost ka ujedanju se takođe mogu kontrolisati u ovom dobu čvrstim stiskom, ako bi pokušao da ščepa ruku. Željene radnje postignute kroz igru se mogu lako pojačati pohvalama i nagradama, dok se neželjene aktitvnosti obuzdavaju kaznama. Igra tokom faze socijalizacije s jedne strane ima funkciju učvršćivanja grupe, a s druge strane pas otkriva da u zajedničkim igrama više uživa, i samim tim su efikasnije. Na kraju, igre omogućavaju da se steknu nova iskustva, korisna zajednicu čoveka i psa. Navodna "slabost karaktera psa" je češća zbog greški u radu sa psom i zbog pogrešnih postupaka u obuci tokom ove faze. Postoji previše "uslovljavanja". Međutim, od osnovnog značaja je doslednost vođe, koju štenad stalno iskušavaju. Time je postavljena osnova za prihvatanje psihološke prednosti višeg nivoa. Iznad svega je to doslednost čoveka, koja je najvažnija. Mladim životinjama događaji i iskustva u okviru njihovog okruženja imaju veoma važnu ulogu za kasnije osnovne stavove kao odraslih jedinki, a takođe i za formiranje karaktera. Sve ovo se može porediti sa programiranjem kompjutera. Jedno specifično iskustvo u okviru "osetljive" faze je nekada sasvim dovoljno da se utvrde, ne samo željene, već i neželjene karakteristike, kao što je plašljivost ili agresivnost. Sistematično istraživanje okoline takođe zauzima mesto u ovom periodu zahvaljujući istraživačkoj i radoznaloj prirodi šteneta.Bitne osobine koje je životinja nasledila mogu se pojačati intenzivnim vežbanjem, kao i kroz zanimljivu igru - napad i odbranu i borbe oko plena, između ostalog. Ako se porede najizrazitije osobine psa srednjeg uzrasta sa osobinama njegovog vlasnika, veća sličnost se uočava kada je štene došlo kod vlasnika na početku faze socijalizacije, nego ako je došlo kasnije. Sličnosti ne postoje ako je u odnosu čovek-pas pas taj koji je društveno superiorniji. Praksa na žalost pokazuje da je to česta pojava.

Faza uspostavljanja hijerarhijskog poretka

(od 13 do 16 nedelje života)

Ovaj je period poznat i kao rani adolescentski period. Tokom njega štene ponovo jače naginje dominiranju, što vodi do ozbiljnih borbi za prevlast, ukoliko to ne potisnu ostali članovi njegove porodice. Štene pokušava da zagospodari vlasnikom, pa je potrebno uspostaviti oštre zabrane. Da kasnije ne bi došlo do neželjenih poteškoća, štene sada mora da nauči ko je gospodar u kući. Sada je poslednja mogućnost da se upotpune nedostaci u socijalizaciji intenzivnim bavljenjem štenetom, mada to ne uspeva uvek. Takođe je dokazano da ako se štene u ovom periodu ne izvodi pojedinačno i redovno, lišava se mogućnosti da izraste u dobrog radnog psa.

Svaka životinja koja živi u zajednici ima jasno definisan položaj u odnosu na druge. Hijerarhijska pozicija se uglavnom osvaja međusobnim borbama. Kada se jednom uspostavi taj odnos, manje je borbi, to znači da će samo pretnje biti dovoljne da se podređena životinja otera. Životinja koja se nalazi na najvišoj

hijerarhijskoj lestvici naziva se ALFA životinja, a ona koja je na najnižoj lestvici OMEGA životinja. Borbe za uspostavljanje hijerarhijskog reda se uglavnom vode između životinja koje su istog uzrasta, pri čemu odrasli psi zauzimaju više pozicije u startu. Ovo se odnosi i na vlasnika, naravno, ukoliko se pravilno ponašao tokom faze prilagođavanja i socijalizacije. Ipak, ako odrastao pas otkrije da se prema čoveku može odnositi kao prema sestri i bratu, kao rivalu za socijalni položaj, onda ga neće prihvatiti kao roditelja. Primer je kada ovo može dovesti do rivaliteta u borbi za hranu, pas će režati na čoveka koji se približi njegovoj posudi sa hranom dok on jede. Pas koji je u podređenom položaju obično će prepustiti svoju hranu psu koji je na višoj hijerarhijskoj lestvici.

Posesivnost se ogleda i prema drugim stvarima, kao što su igračke i prostirke, i one se čuvaju kao da su neka vrsta plena. Veoma često se suparništvo oko teritorije može uočiti i kada pas koji leži pored kauča počne da reži kada mu vlasnik uđe u sobu. Ako je socijalni položaj psa uslovljen dvema osobama u porodici on će obično prihvatiti socijalni položaj osobe koja je na višoj lestvici i braniće mesto od drugih pripadnika zajednice sve dok ne dođe onaj koji je na najvišem položaju. Suparništvo između polova se takođe može pojaviti, kada će pas pokazati ljubomoru prema jednom članu porodice, dok će braniti drugog člana. To može otići toliko daleko da pas neće dozvoljavati iskazivanje nežnosti između supružnika. U šetnjama takav će pas raditi samo ono što mu se sviđa: vlasnik neće biti taj koji će voditi psa u šetnju, već će pas šetati vlasnika. Svakodnevna slika na našim ulicama! Na kraju, vlasniku će jedino biti dozvoljeno da pomazi psa onda kada to psu odgovara, tj. podređenoj jedinki neće biti dozvoljen fizički kontakt sa nadređenom bez njenog pristanka.

Između 13. i 16. nedelje života psa karakter je praktično još uvek podložan spoljašnjim uticajima. Kasnije, sve odlike ponašanja odjednom postaju strogo definisane i dalje podučavanje šteneta se može ostvariti jedino preko već stečenih osnova. Tokom ovog perioda karakter se pod svim uticajima okoline prilagođava i uspostavlja se hijerarhijski poredak jednom zauvek, ukoliko se to već nije desilo. Veoma često, zbog neznanja, vlasnik u tome ne uspeva i psa će "humanizovati", tj. dozvoliti mu da uspostavi ravnopravan položaj sa članovima porodice. Obe greške mogu biti ozbiljna opasnost za čoveka kasnije, i povrede nisu

retkost. Takođe je poznata stvar da se ovi problemi mogu sresti ako pas, nakon što je napunio četiri meseca, ne napusti odgajivačnicu koja je smeštena na usamljenom mestu, jer mu nije pružena prilika da stupi u kontakt sa nepoznatim ljudima i uticajima okoline, kao što je npr. saobraćajna buka. Ovo će se pokazati tačnim kada se pojave prve teškoće prilikom kućne obuke i pas će dugo pokazivati nesigurnost, stidljivost i strah kada se nađe van doma.

Neželjeni nasledni uticaji, kao što je preterana agresivnost, sa pravilnom obukom se mogu lakše ispraviti između 6. i 16. nedelje života. Ukoliko odgajivač ili vlasnik psa to primenjuje češće, biće manje uznemirenih pasa oko nas. Navedene činjenice pokazuju da je pogrešno veoma rasprostranjeno mišljenje da mladom psu treba dati više slobode, ili da je suviše rano za obuku. Neophodno je obuci prići na pravi način, ona mora biti prilagođena uzrastu psa. Jednom utvrđene loše navike kasnije je teško ispraviti s obzirom da pas ne može da razume zašto su odjednom one nepoželjne. Željenim navikama je najbolje učiti ga kroz igru, a kasnije ih koristiti tokom obuke.

Faza uspostavljanja reda u čoporu

(5. i 6. mesec života)

Tokom ove faze, još poznate i kao drugi period mladosti, ili pubertet, odanost čopora prema vođi je razvijena. Vođa čopora ne mora obavezno da bude fizički nadmoćniji, ali mora psihološki. U ovom periodu poslušnost podređenih mora biti naročito pokazana u praksi. Većina pasa ne želi da se pokorava. Agresivnost, koja se možda pojavila u prethodnoj fazi i od strane vlasnika bila neželjena, odjednom izgleda da je savladana. Međutim, to je često prividno jer se ponašanje može ponovo promeniti prilikom pojave polnog sazrevanja.

Kod životinja koje žive sa ljudima nije preporučljivo da samo jedna osoba preuzme ulogu vođe čopora i primenjuje nadređenost. To bi trebalo da rade svi članovi porodice. U principu, cilj bi trebao da bude da u porodici pas bude omega jedinka.

Faza puberteta

Faza puberteta se završava naglim pojavljivanjem plodnosti psa; ona je blisko povezana sa funkcijom različitih endokrinih žlezda koje proizvode hormone. Kod kuja se to dešava nešto brže nego kod mužjaka, obično sa pojavom prvog teranja. Kod mužjaka se kraj faze puberteta uočava po tome što počinje da obeležava i mokraćom markira svoju teritoriju. Tada u potpunosti sazreva i instinkt mužjaka za odbranom i zaštitom, zahvaljujući polnom nagonu da brani svoju teritoriju. Ovo je takođe doba kada mužjak još jednom pokušava da promeni poredak dominacije i buni se protiv ostalih članova porodice. Dakle, pri kraju ove faze često je neophodno prema mladom psu biti veoma strog i neumoljiv, naneti mu fizički bol kako bi shvatio da je čovek taj koji je nadmoćniji.

Treba istaći da vreme pojavljivanja razvojnih faza nije strogo određeno, već je individualno za svakog psa, tj. kod nekih se javlja ranije, kod nekih kasnije. Faza puberteta je praćena zrelošću, ali dostizanjem seksualne zrelosti potpun razvoj psa još nije završen. Izvesne nasledne osobine nastavljaju da se razvijaju do treće godine života, kao što je instinkt za napad i odbranu.

Sa godinama pas će postati manje živahan, instinkt za igru se smanjuje i životinja više niije toliko preduzimljiva. Nova faza koja počinje u životu psa je starenje. Fizička snaga počinje da se smanjuje, čula psa ne funkcionišu kao pre, a ponekad pas postaje tvrdoglav i ćudljiv. Često ne odgovara na komande istom brzinom kao ranije. Ovo pokazuje da ponašanje nije podložno velikim promenama samo u toku mladosti. Starenjem psa nastaju promene, izumiru pojedine ćelije u organima, a sve se ovo mora uzeti u obzir ako se želimo baviti psima.