PAS NE POSEDUJE INTELIGENCIJU

PAS NE POSEDUJETE INTELIGENCIJU ZA NJEMU NEPOTREBNE RADNJE, ALI POSEDUJE EMOCIONALNU INTELIGENCIJU SEDMOGODIŠNJEG DETETA! AKO ŽELITE NAPREDNU KOMUNIKACIJU SA PSOM KORISTITE REALNU PANTOMIMU SA PUNO OPISA. AKO VAS JE SRAMOTA SKLONITE SE U MIRAN KUTAK, BAR U POČETKU JER SE UVEŽBANA KOMUNIKACIJA SA PSOM KASNIJE ODVIJA BRZO; ON POKAZUJE DA VAS RAZUME; A PONEKI PROLAZNIK KOJI SE ZGRANE KADA VIDI ŠTA POKAZUJETE A DA VAS PAS RAZUME ODLAZI SA ZAUVEK PROMENJENOM SLIKOM O RAZUMEVANJU DRUGIH BIĆA, A NERETKO I SA POHVALAMA... Možda vas pas, poput razmaženog i nestrpljivog derišta i neće poslušati iz prve jer je mlad, nestrpljiv ili čak tvrdoglav, ali vas je odlično razumeo, što će te videti po njegovom pogledu. Ako spusti pogled i vidite da je u sekundi zamišljen blizu ste, ako se pogledom kaje ili mu oči pokazuju sreću - razumeo vas je, a ako vas gleda blentavo potrudite se da budete razumljiviji, povezani i jasni u mislima, konstane brzine u objašnjavanju. VREMENSKE PRAZNINE IZMEĐU REČI I SIMBOLA ČINE DA PAS IZGUBI SMISAO REČENICE! Ako niste sposobni da pokažete rečenicu odmah pantomimom i ne radite to, jer će te zbuniti psa još više, a on će sve više gubiti želju da tako komunicira. To je situacija adekvatna onoj kada slušate stranca na nepoznatom vam jeziku i posle par sekundi odustanete. Takođe nemate želju više uopšte da ga slušate jer nema svrhe! REŠENJE JE DA VEŽBATE BEZ PSA. STAVITE SE U NJEGOVU ULOGU I POKUŠAJTE SAMI SEBI DA OBJASNITE NEŠTO SA PRETPOSTAVKOM DA IMATE SHVATANJA KAO DA NISTE SA OVE PLANETE, TJ RAZUMETE SAMO JEDNOSTAVNE KONSTRUKCIJE SUBJEKTA, RADNJE DEFINISANE PROSTOROM, VREMENOM (BRZINOM), EMOCIJOM I SVRHE OPISANE KAO DOBRE ILI ŠTETNE I KAO DA POSEDUJETE RAZUMEVANJE SAMO ZA STVARI KOJE SU VAM BITNE DA PREŽIVITE. Komunicirajte o svemu. Naučite psa da je recimo jedan treptaj, potvrdan odgovor "DA" na postavljeno pitanje (recimo "Želiš li komadić hrane ili hoćeš li napolje?") i naglašavajte SVOJ jedan treptaj dvostruko usmerenom pažnjom, a dva treptaja koristite kao odgovor "NE" GLEDAJUĆI PSA na KONSTATACIJU NEČEG NEGATIVNOG (recimo ogromne buke), takođe dvostruko usmerenom pažnjom i na psa i na buku. Koristiće vam recimo kada pitate psa "Boli li te stomak?", a očekujete odgovor. To radite tako da upirete prstom u psa (TO ZNAČI "TI" ), podignete upitno obrve i raširite oči (TO ZNAČI "UPITNA PAŽNJA"), pokazujete na svoj stomak, savijate se kao da vas boli i pravite bolnu grimasu lica (TO ZNAČI "BOLI"), kratko kao da vam nije jasno upitno pogledate psa i brzo trepnete očima i zurite u njega očekujući jedan ili dva treptaja (TO ZNAČI "Odgovori mi sa DA ili NE). To treba da traje 3 do 4 sekunde, ne pravite teatralnu scenu. Komunikacija mora biti povezana. VREMENSKE PRAZNINE ILI VAŠ NEPOVEZAN TOK MISLI IZMEĐU REČI ČINE DA PAS IZGUBI SMISAO REČENICE! Ženka koju sam doveo sa ulice je odgovorila potvrdno na pitanje postavljeno pantomimom, "Da li si skotna?" sa treptajem "Da", naravno to je i potvrđeno. Mislim da shvatate prednosti i mogućnosti ovakve komunikacije. Kada vas životinja razume počeće da vas ceni i voli sve više, jer više niste bahati i nerazumni gospodar, surovi tlačitelj koga nije briga ili prepotentni glupak koji misli da je iznad svih, nego najbolji, brižni prijatelj. Tehnike pantomime koristio sam i sa povređenim divljim vranama, koje su komunicirale na moje zaprepašćenje iz prvog pokušaja i učile brže nego psi !!! Vrane sa slomljenim krilima koje su iz očaja odbijale hranu i besno je bacale u stranu od sebe, danima, a posle pantomime koja je pokazivala "Hrana ulazi u usta, presavijena ruka u laktu koja imitira krilo uspešno maše, potapšavanje kao dokaz zdravlja po ruci koja imitira krilo i pokazivanje putanje odlaska kroz prozor ispravljajući savijenu ruku" dovele su do toga da ptica koja danima odbija hranu shvata poruku i počinje momentalno da jede!!! Shvatile su da je cilj ozdravljenje a ne zatočeništvo, a očaj je prerastao u nadu, više nisu bile zarobljenici, već na negovanju. Kada budemo imali kameru, snimićemo faze komunikacije sa psima i drugim životinjama. Ne, psi ne mogu razumeti matematiku, elektroniku ili astrogiju (ako neko ima bolesnu želju da zlostavlja bića nepotrebnim zahtevima), ali emocije razumeju bolje nego dobra većina nas, naravno sem ako ih nismo odgajili kao autistične bez komunikacije, ali i tada se greške mogu ispraviti. ŠTA JE TEHNIKA DVOSTRUKO USMERENE PAŽNJE? Kada recimo objašnjavate da pas sledi krivudavu putanju koju pokazujete prstom, pogledate psa da se uverite da vas je pogledao, gledate fokusirano (što nekome sa strane izgleda kao da ste odsutni) istovremeno i psa i svoj prst koji pokazuje putanju, držeći pažnju na oba. Životinje savršeno osećaju dvostruku pažnju i znaju da NAGLAŠAVATE VEZU IZMEĐU KRETANJA PSA I KRETANJA PRSTA! Ne sumnjajte u ovo. Tehnike višestruko usmerene pažnje su dobro poznate istočnjačkim praktikantima borilačkih veština i vrlo su instiktivne, efikasne i brze. Nameće se pitanje jeste li istrenirani da se koncentrišete na dve stvari istovremeno? Ako niste i gledate svoj prst pas će landrati gde želi jer nije pod prismotrom, tj vašim nadzorom, dok vi gledate čas u prst čas u psa... Ako gledate psa oči u oči, a pokazujete prstima nešto, pas neće razumeti čemu mlatarate prstima, jer to može značiti bilo šta, jer ne oseća vezu između sebe i tih pokreta. Dakle dovedite u svom umu u vezu psa i putanju koju ocrtavate prstom i tek tada to uradite ostavši opušteni i skoncentrisani. Vratimo se pantomimi sa puno emocija... Hajde sada da prevedemo složenu govornu ljudsku rečenicu koju pas ne može da shvati, na pantomimu koju će savršeno da shvati! Namerno je uzet nezgodan primer za vežbu. Rečenicu: "Prestani da vučeš kaiš kao idiot, povređuješ grkljan, a mene bole ruke, ljut sam, jel važi!?" Dete u pubertetu bi verovatno cimalo i šutiralo psa iz nemoći, neretko i odrasli ljudi, ali vi, Vi će te komunicirati zrelo i produktivno. Upirete prstom u psa na povodcu (TO ZNAČI "TI" ), gledate ga u oči sa razumevanjem bez besa, zatvorite oči da ga ne uvredite sa emocijom iz oka jer bi prekinuli tok komunikacije i lagano se lupite dva puta po svom čelu prstima da pucne - što je glup i ponižavajuć gest (TO ZNAČI "GLUP"), zatim otvarate oči, lagano proforme nategnite povodac i istovremeno stavljate sebi ruku na grkljan, držite svoju pažnju na oba (grkljan i zategnut povodac) i zakrkljate kao da se davite (TO ZNAČI "DAVIŠ SE POVODCEM"), i pokažete brzim pokretom kažiprstom kretanje od njuške psa na napred gledajući u prst (TO ZNAČI "KAD IDEŠ BRZO"). Pogledate psa i kažete oduženo sa SPUŠTAJUĆIM tonom glasa "NEeeee" (TO ZNAČI "POGREŠNO). Lagano proforme natežete i gledate povodac i lupnite sebe brzo po ručnom zglobu koji drži povodac (TO ZNAČI "POVREĐUJE SE ZGLOB" i ispustite uzdah "mhh" kao kada vas nešto muči (TO ZNAČI "BOLI ME) i napravite kratku mučnu grimasu na licu gledajući psa kao zate#u'i i popuštajući povodac, a zatim SMIRENO da ga ne uplašite kažete uobičajeno negodujući "Uf"(TO ZNAČI "LJUT SAM"). Sledi pauza i budite potišteni jer vaše emocije psa najviše bole, zatim pokažete polako kažiprstom kretanje od njuške psa na napred gledajući u svoj prst i psa dvostruko usmerenom pažnjom i izgovarate reč "pooolaaako" SPUŠTAJUĆIM tonom glasa i pogledate ga u oči sa odobravanjem, srećom i nadom jer (TO ZNAČI "POLAKO JE DOBRO"). Klimnite glavom kao za potvrdu odobravanja, sa osmehom i sa podignutim obrvama kao upitnom grimasom (TO ZNAČI "KOMPROMIS, DOGOVORENO?") i imajte blag pogled pun ljubavi. Kada ste uvežbani to traje oko 10 sekundi. VIDITE DA JE BITAN JEDNOSTAVAN LOGIČKI REDOSLED, NAGLAŠAVANJE SUBJEKTA NA KOGA SE ODNOSI ; NAGLAŠAVANJE OBJEKATA SA DETALJEM KOJI JE UZROK, INFORMACIJA O PSEĆOJ EMOCIJI tj PROIZVEDENOM STANJU; INFORMACIJA O BRZINI; PUTANJI I POSLEDICI KOJU PRAVI I VAŠOJ EMOCIJI KOJU TO PROIZVODI. TO JE KONSTRUKCIJA REČENICE KOJU PAS SHVATA PANTOMIMOM. Сачувана

Postoje različiti tipovi komuniciranja sa životinjama. Neki su potpuno neprihvatljivi, jer se ne oslanjaju na poznavanje psihologije životinja. Prve ruske i domaće policijske knjige su počinjale sa "priborom", tj. bičem. Takve sisteme su NEKADA koristile vojska i policija, ali su ih i oni napustili. Razlog je jednostavan, uverili su se u njihovu neefikasnost u odnosu na nove metode. Razlika je u tome da se nekada potcenjivala ljubav i inteligencija i korišćena je gruba sila. Danas se shvatilo da je LJUBAV JAČA OD STRAHA i da psi koji se plaše, neće dati svoj maksimum, ostaće blokirani strahom od kazne u kritičnom trenutku ili će čak preći na stranu onoga ko ih voli. Zamislite policijskog psa koji promeni stranu!? Danas moderne vojske i policije sveta koriste načine obuke koji psa i čoveka dovode u odnos poverenja, ljubavi i druženja. Danas i policije i građanai koriste slične metodologije rada, zasnovane na poverenju, igri, ljubavi pre svega! Takav odnos dovodi do požrtvovanja kada pas daje svoj život da bi Vas zaštitio. Naravno "politika" Izvora je mirnodopska i smatramo da je svaka sebična ili zlonamerna upotreba životinja u vojne ili komercijalne svrhe neprihvatljiva. Autor ovih redova je davno, kada je to bio zvaničan stav kinologije prošao škole za policijske, tzv. radne pse i vremenom se uverio u drastične razlike u kvalitetu i inteligenciji pasa obučenih starom i novom školom. Ako ste videli civilna takmičenja tzv. "sposobnosti", gde psi rade desetine ludih vežbi, kroz stalno promenjljive i interesantne prepreke, videli ste da su svi obučavani novom školom. Ovo je dobar put za početi - obuka kroz igru. Samo komande stroge kontrole se rade starom školom gde se stvara uslovni refleks, sve ostalo novom. Kada kažemo starom školom mislimo na stvaranje uslovnog refleksa, ali bez korišćenja prisile. Pred vama se nalazi ključ za kompletnu obuku, na samo jednoj stranici! Da bi ste uspešno obučili psa potrebno je da znate sledeće. OSNOVNA PRAVILA - PAS MOŽE DA UČI SAMO KADA NIJE U PRISUSTVU DRUGIH PASA, KOJI MU NE ODVLAČE PAŽNJU! - PAS MOŽE DA UČI I VEŽBA SAMO ODREĐENO VREME. KADA VIDITE DA PAŽNJA PSA ILI VAŠA PAŽNJA POPUŠTA, PREKINITE OBUKU, POIGRAJTE SE I PROŠETAJTE. POSTOJE DANI KADA PAS NIJE RASPOLOŽEN ZA UČENJE, VRUĆE MU JE I SL. - PAS MOŽE DA UČI I RAZVIJA INTELIGENCIJU SAMO DOK SE OSEĆA PRIJATNO, TJ. KROZ IGRU. ZA USPEH JE POTREBNO DA I VI I PAS OBUKU SHVATITE KAO DRUŽENJE I IGRU, JER U SUPROTNOM DOBIJATE PLAŠLJIVOG I UTUČENOG PSA, BEZ ŽELJE ZA UČENJEM I VRLO OGRANIČENE INTELIGENCIJE! IAKO PAS NE RAZUME REČI OSEĆA VAŠE EMOCIJE, BOLJE NEGO LJUDI. KORISTITE TO MAKSIMALNO, JER OSIM BLISKOSTI I POVERENJA RASTE I INTELIGENCIJA PSA I NJEGOVA MOĆ PROCENE LJUDSKOG PONAŠANJA. - VEĆ SA ŠTENETOM OD 5 MESECI KRENITE U OBUKU. - BEZ IKAKVE PRISILE I GRDNJE. DOVOLJNA KAZNA JE ŠTO NEMA NAGRADE I VAŠE SREĆE. POKAŽITE PSU POGLEDOM, GRIMASOM I GLASOVIMA DA VAM JE KRIVO AKO GREŠI I OBRATNO. OD VAŠEG ISKAZANOG ZADOVOLJSTVA I SREĆE REČIMA "BRAAAVO", ZAVISI KOLIKO ĆE PAS BRZO UČITI I KOLIKO DUGO ĆE MU PAŽNJA BITI USMERENA NA UČENJE. NE USTRUČAVAJTE SE DA SE ISKRENO RADUJETE, KAO DETE, KADA PAS UČI DOBRO. - PAS NE RAZLIKUJE REČI PO IZGOVORENIM GLASOVIMA, VEĆ PO NAČINU IZGOVORA, TJ. TONU, DUŽINI I NAGLASKU. ZATO KOMANDU UVEK IZGOVARAJTE NA ISTI NAČIN. UVEK KORISTITE ISTE REČI ZA ISTE PREDMETE I RADNJE! DOGOVORITE SE SA ČLANOVIMA PORODICE O ZAJEDNIČKOM REČNIKU. PAS MNOGO LAKŠKE UČI KOMANDE IZDATE NA POKRET RUKE, NEGO NA REČ. RAZLIČITE REČI MOGU DA SLIČNO ZVUČE, DOK JE POKRET VRLO JASAN. Kada koristite pokrete ruku , bitna je brzina pokreta, tj. brzi pokreti znače "ODMAH I BRZO"... Pre nego pokažete psu komandu rukom morate mu skrenutu pažnju na svoju ruku! PRVO POGLEDAJTE U SVOJU RUKU; ŠTO ĆE UČINITI I PAS, IZVRŠITE POKAZIVANJE KOMANDE I POGLEDAJTE GA KONCENTRISANO I STABILNO U OČI SAOPŠTAVAJUĆI MU DA OČEKUJETE DA TO URADI. Zamislite da iz vašeg prsta ide snop svetlosti kao iz baterijske lampe i pokažite psu putanju kojom želite da ide. Pas savršeno detektuje putanju i sledi je, a posle godina druženja dovoljan je i pokret oka! Takođe probajte da vam pas čita emocije iz oka, to takođe uspeva! KORISTITE POKRETE RUKU POVEZANE SA GLASOVNIM KOMANDAMA. POTREBNO JE NAUČITI PSA NA OBA, JER AKO JE BUKA ILI JE DALEKO MOŽE DA VAS NE ČUJE, A AKO POSTOJI MATERIJALNA PREPREKA IZMEĐU , MOŽE DA VAS NE VIDI. - NIKADA, NIKADA NE LAŽITE I NE VARAJTE PSA. USPEĆETE PAR PUTA, ALI ĆETE ZAUVEK SRUŠITI POVERENJE. BEZ POVERENJA NEMA NI NAPRETKA, A NI ISTINSKE LJUBAVI. Ne učite psa glupostima i cirkuskim tačkama, već se igrajte sa njim. - NE POKUŠAVAJTE DA POKAZUJETE PRED DRUGIMA KAKO VAS PAS SLUŠA; JER JE TO PONIŽAVAJUĆE ZA NJEGA. SETITE SE VAŠEG OSEĆAJA KADA STE BILI MALI A NEKO VAS TERA NA ČUVENO "AJDE POKAŽI ČIKI ŠTA ZNAŠ"... VEROVATNO ĆE VAS PAS BOJKOTOVATI I ISPAŠĆETE PRED DRUGIMA SMEŠNI; PAS PRED DRUGIMA GLUP ILI NEPOSLUŠAN, A VI ĆE TE BITI LJUTI NA PSA, UMESTO NA SEBE. AKO VAS PAS U TOME POSLUŠA ZNAČI DA VAS SE VIŠE PLAŠI NEGO ŠTO VAS VOLI A SEBE POŠTUJE. PREISPITAJTE SVOJ STAV PREMA LJUBAVI! - POVODAC (KAIŠ ZA PSA) SE DRŽI TAKO DA JE PAS SA VAŠE LEVE STRANE, LEVA RUKA DRŽI PODODAC BLIZU GLAVE PSA, A DESNA RUKA DRŽI KRAJ POVODCA. KADA PAS IMA VELIKU MASU ILI STE VI MALE TEŽINE DRŽITE POVODAC ISTO TAKO, ALI IZA LEĐA I OKO VAŠEG STRUKA, DA KADA VAS PAS POVUČE, MORA DA POMERI ČITAVU TEŽINU VAŠEG TELA, A NE SAMO TEŽINU RUKU. TEHNIKA I TAJNA RUKOVANJA POVODCEM JE DA ON MORA STALNO DA JE LABAV, TJ. DA KLIZI KROZ VAŠE RUKE. ZAMISLITE DA NA TANKOM KONCU DRŽITE PSA I AKO GA ZATEGNETE ON ĆE PUĆI. ČIM OSETITE OTPOR POPUSTITE ALI I ODMAH NATEŽITE PONOVO. PAS ĆE SHVATITI DA STE POVEZANI I DA GA UČITE. AKO CIMATE PSA NASTAJE PSIHIČKI OTPOR I POVREDE U ZGLOBOVIMA KOJE SE POSEBNO OSEĆAJU KADA PAS OSTARI. BUDITE UPORNI, JER NEKI PSI SU UPORNIJI OD DRUGIH, ALI BAŠ TAKVI PSI PUNO VREDE. VI I PAS TREBA DA STE JEDNO, A NE JEDAN PROTIV DRUGOG! NE POMIŠLJAJTE DA KORISTITE OGRLICE KOJE DAVE PSA ILI ONE SA BODLJAMA, OSIM ŠTO JE NEHUMANO TO JE I ZABRANJENO. NEKI LJUDI MISLE DA ĆE ZAŠTITITI SVOG PSA AKO BODLJE OKRENU KA SPOLJA. TO JE GLUPOST JER ONDA U TUČI STRADAJU OČI, NJUŠKA, UŠI I ŠAPE, ŠTO JE MNOGO GORE OD KOŽE NA VRATU! AKO ISKRENO VOLITE PSE NIJE VAM STALO DA PAS VAŠEG PRIJATELJA ILI BILO KOJI ZBOG ČARKE SLOMI ZUB. POMISLITE DA TO NEKO URADI VAŠEM PSU, A KAD TAD ĆE I ON IZAZVATI TUČU, AKO MU DRUGI PAS NE UKAŽE POŠTOVANJE. GORNJIM PRAVILIMA UČITE PSA DA ŽIVI SA VAMA U SIMBIOZI, DA RAZUME LJUDSKO PONAŠANJE I NE PRAVI SEBI, VAMA I DRUGIMA PROBLEME. KOMANDE USLOVNOG REFLEKSA NAŽALOST POSTOJE ČETIRI KOMANDE KADA SE KORISTI STARA ŠKOLA, TAKOZVANOG USLOVNOG REFLEKSA, ŠTO ZNAČI DA SLEDI IZVRŠAVANJE BEZ RAZMIŠLJANJA. TO SU KOMANDE KONTROLE: DOĐI, STANI, NE I FUJ. KOMANDA "DOĐI" Najlakše se uči, jer svaki put kada psu dajete hranu, recite jasno, nikako preteći ili povišenim tonom, "DOĐI" i uradite POKRET ŠAKOM RUKE KA SEBI. AKO STE IZ NEKOG RAZLOGA LJUTI, UDAHNITE DUBOKO IZBACITE BES, NIKAKO U PRAVCU PSA, VEĆ U STRANU I TEK ONDA URADITE NAVEDENO. ČESTO PAS ODBIJA DA DOĐE IZ STRAHA OD KAZNE. PONEKAD, DA NE BI IZGLEDALO DA ODBIJA DA DOĐE, PAS KAO NEŠTO NJUŠKA ILI JURI NA DRUGU STRANU, U NADI DA ĆE VAŠ BES POPUSTITI. NIKADA NE KAŽNJAVAJTE PSA KOJI VAM JE DOŠAO NA KOMANDU, jer time rušite poverenje i sav trud, a sledeći put neće doći iz straha od kazne. POKAŽITE DA VAM JE VRLO KRIVO ZBOG NJEGOVOG POSTUPKA, JER TO PSA BOLI VIŠE NEGO KAZNA. KOMANDA "STANI" Nažalost ova komanda se koristi u incidentnim situacijama kada je potrebno sprečiti postupak psa koji može imati neprijatan ili fatalan ishod. PAZITE DA NJOME NE UBIJETE PSA - AKO JE IZDATE U POGREŠNO VREME ILI OKLEVATE. Zamislite psa koji pretrčava ulicu i dok se nalazi na sredini Vi viknete "STAANI" Osim što ste ga zamrzli na sred ulice, potpuno ste mu skrenuli i pažnju sa automobila koji jure! Ova komanda se uči tako što psa na povodcu šetate i uz svako Vaše stajanje glasno kažete "STAANI!" i ukopate se u mestu. Nažalost ovde je neophodno da se pas sam zaguši povodcem, jer vi stojite, a on se kreće, ali posle par puta, staće i on. Ako Vam Vaša fizička konstitucija i veličina psa ne dozvoljava da povodac držite samo u jednoj ruci, držite ga iza leđa oko struka. Prilikom izgovaranja komande "STANI!", napravite pokret otvorenom šakom ka njušci psa kao da mu zatvarate put. KOMANDE "NE I FUJ" KORISTITE IH VRLO, VRLO RETKO. ČESTO KORIŠĆENA KOMANDA GUBI EFEKAT!!! AKO NE OPRAVDAVATE NEKI PSEĆI POSTUPAK RECITE JASNO, GLASNO I KRATKO "NE!". "FUJ" KORISTITE SAMO DA SPREČITE INCIDENT! AKO PAS PRONAĐE DA JEDE NEŠTO ŠTO JEDE PONEKAD I U KUĆI; RECIMO DEO SENDVIČA; KORISTE "NE"; UMESTO "FUJ". AKO PAS "FUJ" POVEŽE SA HRANOM I PRIJATNIM UKUSOM TEK ONDA NEĆE SLUŠATI KOMANDU "FUJ". AKO JE PAS PUŠTEN I RECIMO PRONAĐE OTROVANOG PACOVA GAĐAJTE GA U LEĐA KOD ZADNJICE (NIKAKO U GLAVU) DEBELIM KANAPOM SMOTANIM U KLUPKO; KOJI ĆE SE RAZMOTATI I RAZDERITE SE GRUBO DA GRMI, MORA KRATKO (ako je potrebno ponovite dvaput) I SVEG GLASA "FUJ!" SAMA BOJA I INTENZITET VAŠEG GLASA, UDAR I RAZMOTAVANJE KANAPA PO TELU, STVARAJU USLOVNI REFLEKS NAPUŠTANJA OPASNE RADNJE. KOD PSA SE STVARA NEPRIJATNOST I PAS JE VEZUJE ZA KOMANDU "FUJ". NIKAKO NE KORISTITE ZA TO POVODAC JER METALNA ZAKAČALJKA MOŽE POVREDITI ORGAN, RECIMO OKO PSA ILI GA IZBITI. ZNAČI, DEBELI KANAP I NIŠTA DRUGO! POSLE NEKOG VREMENA KANAP VAM NEĆE TREBATI. KOMANDE POSLUŠNOSTI Tek kada pas savlada rečnik prioritetnih komandi, pređite na komande "SEDI", "LEZI" i "ČEKAJ". Ovde je ključ uspeha strpljenje! KOMANDA "SEDI" Pas je na povodcu, sami ste, klečite, povodac jednom rukom lagano vučete na gore, a drugom rukom(dlanom), lagano pritiskate zadnjicu ka zemlji i ponavljate "SEDI". Pas ne sme da se oseti neprijatno, jer još uvek ne shvata šta želite i pokušaće da se izmigolji iz tog položaja. Zato bez prisile i lagano. Ponavljajte "SEDI", sačekate 3 sekunde i ako ne sedne uradite poteze povodcem i rukom. Kada pas prvi put sedne sam na komandu dajte mu nagradu u hrani , obavezno ga izgrlite i PUSTITE SA POVODCA DA SE IGRA. KOMANDA "LEZI" Kada je pas savladao komandu "SEDI" dajte mu nagradu u hrani, obavezno ga izgrlite, recite "SEDI", neka je izvrši i lagano mu obe prednje šape povucite na napred tako da mora da legne. To ne smete raditi nasilno jer se pas oseća kao da će pasti i pobeći će. Znači lagano, polako, ulijte mu poverenje gledajući ga u oči i smirujte ga tihim i mirnim rečima "LEZI". Kada pas prvi put legne sam na komandu dajte mu nagradu u hrani, obavezno ga izgrlite i PUSTITE SA POVODCA DA SE IGRA. Povežite komandu sa pokretom ruke, vaš dlan ide na dole, pokazujte pokret rukom pre i posle komande u početku... KOMANDA "ČEKAJ - MESTO" Počnite da povezujete komande u niz. "STANI", "SEDI", "LEZI", gledate psa u oči i izgovarate "ČEKAJ" i lagano se udaljavate od njega. Čim pas ustane, viknete "NE", prilazite mu i ponavljate "STANI", "SEDI", "LEZI", gledate psa u oči i izgovarate "ČEKAJ" i lagano se udaljavate. Postepeno se udaljavajte sve više i više, ali počnite sa svega par koraka od psa! Kada ne ustane i ne pomeri se, vratite se do njega i nagradite ga hranom i sa velikim "BRAAAVO" i poljubac naravno, jer ovo je viši stadijum. Pustite ga da se igra. NE MALTRETIRAJTE PSA SA NAPORNIM UČENJEM I RADOM. KAKO POSTAJE ZRELIJI UČIĆE SAM OD SEBE. DO 1.8 GODINE JE PAS U PUBERTETU, ZATO IMAJTE RAZUMEVANJA. PSI STARE UBRZANO, NELINEARNO, TJ. ŠTO SU STARIJI BRŽE STARE, PA SE 1 GODINA RAČUNA KAO SVE VIŠE LJUDSKIH. Сачувана

Dresiranje je franciska reč koja označava obučavanje životinja da na određeni način reaguju na uslovne nadražaje. Osnovna obuka sastoji se u tome da se pas od samog početka nauči da na datu komandu izvršava određenu radnju, a da se ponavljanjem ta radnja učvrsti. Dužim ponavljanjem stvara se navika i pas mehanički na datu komandu izvodi određenu radnju. Mišljenja o tome kada treba početi obuku pasa se razikaze. Ovde cu malo detaljnije opisivati dresuru lovačkih pasa. Komande kojima se u obuci služimo mogu biti zvučne i vidne. Zvučna se sastoji iz niza zvučnih nadražaja. Vidne komande se izdaju gestovima. U ovom slučaju dejstvo psa dolazi na određeni gest. Komanda mora biti kratko i jasno izrečena ne treba joj dodavati druge reči bilo tepanja ili grdnje. Neobično je važno pri radu sa psom uspostaviti pravilan harmoničan odnos. On mora da se bazira na potpunom povernju psa u svog vlasnika da kod psa izaziva težnju za kontaktom sa vlasnikom. Postoje tri faze obuke i ujedno tri osnovna zadatka koji stoje pred dreserom u toku rada sa psom : Prvi put dati željeno dejstvo. Usavršiti ovo dejstvo, učiniti ga da odgovara potpuno zamisli dresera. Učvrstiti naviku. Za izvršenje prvog zadatka potrebno je izazvati takve nadražaje koji odgovaraju psu u na koje će pas izvršiti potrebnu radnju. Da bi vlasnik ovo dobijeno dejstvo pretvorio u naviku mora ga više puta ponavljati uz podražavajuća dejstva milovanja ili laskanja. Učvršćivanje navike i njenoi doterivanje vršiti tako što se sa psom određena radnja izvodi u sve komplikovanijim uslovima. U kojima ima puno stranih nadražaja, da bi se učvrstila ona radnja koja se želi postići komandom. POMOĆNA SREDSTVA PRI UČENjU PSA : Pri učenju psa potrebna su sledeća sredstva : okovratnik odgovarajućih dimenzija, povodnici kratki i duži, koral koji je sličan okovratniku, ali je sastavljen od metalnih članaka koji se mogu okrenuti prema unutra. Napravljen je tako da an stezanje članci koji su unutra zadaju manji bol psu. Zviždaljki ima raznih tipova. Potreban je i pištolj plašljivac, a u istu svrhu mogu da posluže i čaure od lovačkog metka. Namema im je da mladog psa naviknu na pucanj. Kao pomoćno sredstvo ne treba zaboraviti ni poneki dobar zalogaj za “učenika” to mogu biti čvarci. Za učenje donošenja koriste se razni predmeti : gumene loptice, drvo prevučeno zečijom kožom, aport drvo koje je na sredini tanje a na krajevima deblje. Ova pomagala su osnovna i dovoljna za izvođenje uspešne obuke. PREDRESURA : Predresuru sa štencima treba izvoditi. Navikavanje šteneta na različite metode od najranijih dana, predstavlja garanciju za uspešnu obuku. U predresuri je važno da se pogrešnom metodom ne postigne suprotan efekat. Predresura počinje sa štenetom starim oko 2 meseca, a završava se sa oko 9 meeeci, kada već pas sas tečenim podznanjem može da se specijalizuje za obuku na terenu. Predresura obuhvata : 1. Sobnu dresuru (pas star 2-5 meseci). 2. Kućnu ili dvorišnu dresuru (pas star 5-9 meseci). Posle 9 meseci dledi obuka na terenu. SOBNA OBUKA : Sobna obuka označava radnje koje su osnovne u dresuri i koje se mogu uvežbavati unutar zgrade ili dvorišta, a nikako za vreme lova. Stariji odgajivači i dreseri pasa znali su reći da je sobna dresura “majka uspešne dresure”. Uzrast psa koji se obučava je 2-5 meseci, što ne znači da se toga moramo strogo pridržavati. U ovom periodu štene mora da se navikne na vlasnika, što se postiže tako što ga on svakodnevno lično hrani. Zato se pas postepeno navikava na okovratnik i povodnik, na vođenje na povodniku. Tu spada i učenje psa da dođe na poziv prvo glasom, zazim zviždaljkom. Među neprijatnostima koje čine mlađi još neobučeni psi je skakanje na dresera usled radosti. Od toga ga još u početku treba odvikavati. Jednostavno pri skoku cipelom psu treba pričepiti zadnju šapu, uz uzvik “ne” i to svaki put dok se ne odvikne. U ovom periodu treba proveriti da li je pas bojažiljiv na pucanj i da se nauči na kučni red i čistoću. To su osnovne radnje koje spadaju u ovaj period. DOLAZAK NA POZIV : Navika da štene prilazi vlasniku na komandu “ dođi” može se razviti od prvog dana. Po otvaranju vrata prostorije u kojoj se pas nalazi pri donošenju hrane, pas će obavezno potrčati zbog hrane a vlasnik svaki put koristi taj momenat za uvežbavanje komande “dođi”. Kada pas ovu radnju savlada iz blizin prelazi se na učenje iste radnje sa udaljenosti 10-20 metara. Dok pas još uči ove komande tepanje i dobar zalogaj uvek će na njega pozitivno uticati. U daljem ponavljanju ove radnje vlasnik udari rukom o levoj butini, a kombinuje i zvučni signal, dva kratka zvižduka. Za vreme učenja pas se nesme kažnjvati za neizvršenje zadatka jer bi to dovelo do nedolaženja ili povremenog dolaženja na poziv. OGRLICA i VOĐENjE na POVODNIKU : Kad se pas odaziva ne ime i na komandu “ dođi” može se početi sa navikavanjem na ogrlicu. Ova radnja nije tako komplikovana i većina pasa se lako navikne na nošenje ogrlice. Kada se pas pusti u boks poželjno je ogrlicu skinuti da u ne bi upropastila dlaku na vratu. Sama radnja se najčešće uvežbava za vreme šetnje, kada je pas zaokupljen okolinom i ne obraća pažnju na stavljanje i skidanje ogrlice. Pri jednom izlasku potrebno je više puta skinuti i staviti ogrlicu. U početku prikladnije je koristiti duži povodnik (8-10 metra) da bi se pas slobodnije osećao i pri navikavanju mu polako skraćivati radijus traženja sve do nogu vodiča. Svaki put pri izlasku iz dvorišta ili zatvorene prostorije psu treba prikačiti povodnik, da se na to navikne. U početku će se možda otimati, ali i ovu radnju psi brzo savladaju. Posle čekajući u boksu, kad vide da vlasnik nosi povodnik, pas se raduje jer zna da sledi šetnja. Pri ovim radnjama dobar zalogaj, kao nagradu psu ne treba izostaviti. NAVIKAVANjE na PUCANj : Ovo ne spada u posebno složen deo obuke, ali je veoma važno da pas ovu radnju savlada. Već posle nabavke šteneta može se uočiti da li prilikom vike ili lupanja vrata podvlači rep i otrči dalje od mesta događaja ili samo upitno gleda. Pri ovim reakcijama odmah se vidi da li pred sobom imamo plašljivo štene ili uravnoteženo štene. Ako se štene plaši buke moraju se postepeno izvoditi radnje sa sekundantom, koji na priličnom odstojanju ispaljuje hitac kapislom a vlasnik u to vreme treba da pazi da štene bude zauzeto nečim, da ne bi na prasak obratilo pažnju. Nije na odmet da se štenetu pre izvođenja u šetnju izostavi obrok a pri zahtevanom ponašanju da mu se da po koji dobar zalogaj. Važno je da se plašljivi psi postepeno uče ovim radnjama jer bi jedan pogrešan potez mogao sve da pokvari. Ako štene nije plašljivo na buku navikavanje na pucanj u početku se takođe izvodi kapislom ali se ne mora ispaljivati sa velikih odstojanja. Kada se pas već navikne na pucanj metkom normalnog punjenja posle uzletanja i odstrela pernate divljači psu se dopusti da vidi i onjuši divljač. Tako će uvek da očekuje da posle pucnja padne i divljač. KUČNA ili DVORIŠNA OBUKA : Drugi deo predresure je kućna ili dvorišna obuka. Ona počinje sa psima starim 5 meseci a pri završetku predresure imaju 9 meseci. U ovom peridu uvežbavaju se nove radnje : „k nozi“, „sedi“, „daun“ i „lezi“ i naravno aportiranje na suvom i iz vode. Sve ove radnje još spadaju u osnovnu obuku i besprekorno se moraju uvežbati. To takođe obuhvata i stalno ponavljanje ranije naučenih radnji. Komanda „K NOZI“ : To je komanda na koju pas treba da dođe uz nogu vodiča.Ovo je nastavak radnje vođenja na povodniku. Komande mogu biti „k nozi“ ili „noga“, ali je bitno da se uvek ista reč upotrebljava. Pas se priveže na povodnik leva ruka je bliže ogrlici a desnom se drži tanki prutić ili kaiš koji može zameniti prutić. Sa psom se šeta tako da korača između zgrada i vlasnika da ne može da ide levo ili desno. Ako vuče napred blago se prutom ili kaišem udari po nosu a ako zaostaje po zadnjem delu tela. Kada je to uvežbano, neprimetno se ispušta povodnik a pas se pusti da i dalje hoda pravilno pored vlasnika. Ako bi on hteo da potrči, vlasnik nogom stane na povodnik. Pas po pravilu treba da korača sa leve strane vodiča a vrh nosa da mu je u visini leve noge vodiča. Ovako savladana ova radnja odalje dobro skolovanog psa. „SEDI“ i „USTANI“ : Ova stečena navika psa je vrlo korisna u lovu. Obuka počinje vođenjem psa na povodniku, kad vlasnik zastane desnom rukom uhvati okovratnik a levom psu pritiska slabinski deo uz ponavljanje komande „sedi“. To u početku neće ići lako, ali čim pas sedne, posle pola minuta treba komandovati „ustani“. Za uspešno izvedenu radnju pas se pohvali i nagradi masnim zalogajem. Kad se radnja „sedi“ dobro uvežba prelazi se na sledeću fazu. Vlasnik se licem okrene prema psu i natraške se polako udaljava dok pas sedi. Pas nesme da napusti mesto sve dok mu vlasnik to ne naredi komadom „ustani“. „LEZI“ i „DAUN“ : Kada pas na komandu sedne, može se preći na učenje radnje lezi. Izvršavanjem ove radnje u lovu se mnogo dobija jer se tako kontrolišu nagoni psa. Stav „lezi“ izvodi se iz stava „sedi“ tako što se prednje noge povuku napred a leđa iznad lopatica blago pritisnu. Uvežbava se na glasnu komandu „lezi“, a zatim se postepeno prelazi na zvižduk i pucanj. U ovom stavu pas glavu može držati dignutu i posmatrati polet i padanje oborene ptice. Pored zvučnih znakova korisno je psa naučiti i komandu rukom. U lovu je i najbolje koristiti tu nečujnu komandu. Na kraju ove lekcije treba ponoviti već naučenu radnju „čekaj“ što prilikom sedenja pas već treba da zna, samo mu se dodaje isto u ležećem stavu. Komanda „daun“ (down) je englesni izraz, a koristi se u celom svetu zbog kratkoće zvučnosti i odsečnosti. U prevodu znači „ stoj“. Na tu komandu se od psa zahtea pravilno ležanje na trbuhua glava da bude položena između prednjih nogu. To je i osnovna razlika između ove dve komande. Komanda „daun“ je kaznena mera. Te dve komande bi trebalo dobro razlikovati. „DONOŠENjE“ ili „APORTIRANjE“ : Od svih do sada opisanih lekcija ova je najteža, ali metodičnim i strpljivim radom se uspeh i ovde postiže. Može se računati da je za ovu lekciju potrebno oko mesec dana rada (po 10 minuta). Treba znati da neke rase pasa radije aportiraju (retriveri, kratkodlaki ptičari), jer im je to urođena ili kroz generacije nasledna osobina, dok druge rase to postižu samo učenjem i vežbnjem (engleski ptičari) jer im to nije nasledna osobina. Predmeti za aportiranje mogu biti posebno izrađena drva obložena krznom zeca ili krilima ptice. Pri učenju aportiranja predmet ne sme da bude suviše težak ili tvrd jer će se pas tako navići na čvrsto hvatanje. Donošenje se može učiti na dva načina. Prvi je da se štene od malena navikava da donosi stvari ili se samo ožvljava ta urođena osobina a u kasnijem periodu se ta radnja dopunjava. Ovaj način je lakši ali treba paziti da se to radi uz odgovarajuću strogost da bi pas shvatio da to nije samo igra. Drugi način učenja je prinudnim putem to je teži način ali je ostvarljiv i kada pas ima dve ili tri godine. Na uzvik“aport“ od psa se traži da iz stava sedi ili lezi ustane, potrči i donese predmet ili divljač u ustima zatim da sedne ispred vlasnika i na komandu „daj“ preda predmet. Prvi metod obuke u aportiranju počinje da se primenjuje kada je štene malo, da se kroz igru nauči da vraća predmete a vodič ga za to vree nagrađuje milovanjem i poslasticom. U početku štene neće vraćati bačeni predmet nego će trčati okolo i igrati se njime. Tada ga ne smemo ni slučaajno kazniti nego se predmet priveže kanapom i time se pas prisili da predmet donese. Prilikom uzimeanja iz usta koristi se glasna komanda „daj“. Uvežbavajući više puta pas se nauči da donosi predmet. Sada prii donošenju treba koristiti i komandu „sedi“ koju pas već mora savršeno da izvodi. Tek kada pas sedne iz usta mu se uzima predmet na komandu „daj“. Često se desi da pas ispusti predmet blizu vodiča a neće da sedne. Ako tako pogrešno radi treba da mu se potrči u susret da se preduhitri komandom „sedi“ i tek onda da mu se uzme predmet. I posle uvežbavanja radnje aport pas posle pucnja pojuri bey komande da donese divljač. Tada treba dodati još jednu radnju „donošenje samo na komandu“. To se uvežbava pomoću sekundanta koji baci divljač, dok vlasnik puca iz lovačke puške. Ako pas želi da pojuri za divljači, trgne se povodnikom i primora da legne. Posle toga se pusti jedan kraj povodnika i psu se na komandu dopusti aportiranje. Potrebno je dosta uvežbavanja za ovu radnju. Drugi način učenja apotriranja je prinudnim putem. Psu se naredi da sedne i u usta mu se stavi predmet uz komandu „aport“. To pas u početku neće hteti pamu se stavljanjem ruke na donju vilicu onemogućava da izbaci predmet. Kada se pas umiri, nežno se pomiluje i na komandu „daj“ predmet mu se lagano izvadi iz usta. Posle ove vežbe treba preći na radnju „uzimanje predmeta sa zemlje“. Psu se naredi da sedne i da čeka a pred njega se stavi predmet kojim se aportira. Posle nekoliko minuta mu se naredi ustani i donesi. Pas će rado da ustane, najverovatnije će uzeti predmet i trčati sa njim po dvorištu. Kada se postigne da pas uzima predmet sa zemlje, ostale radnje za pravilno izvršenje iste su kao u prethodnom načinu. Nekoliko reči o aportiranju iz vode. Sa učenjem u vodi počinje se sa štenetom od malih nogu u plićacima gde je voda toplija i nije duboka pa se pas neće bojati. Aportiranje iz vode izvodi se kao i sa suvog, samo što se ne dozvoljava psu da pri izlasku ostavi divljač na obalu, nego da bez otresanja sedne i preda aportiranu divljač, pa tek nakon toga da se otrese.

OSNOVNE ISHRANE PASA

OSNOVE ISHRANE PASA

Oko pedeset različitih hranljivih sastojaka se smatra neophodnim za psa u njegovoj svakodnevnoj ishrani a procena njihovog kvaliteta je zasnovana na brzini razlaganja u organizmu.
Proteini (meso, riba, jaja), vlakna (zeleno povrće), masti (biljne i životinjske), minerali, i vitamini moraju biti uključeni, a njihova količina se odnosi na sledeće:
Veličina (očigledno, pas težine 2 kg neće imati istu dijetu kao pas težine 80 kg).
Fiziološka kondicija (zahtevi ishrane su uslovljeni razvojem, fizičkom aktivnošću, starošću, te da le je kuja gravidna ili prehranjuje štence).
Zdravlje (u mnogo slučajeva, ishrana je postala glavno sredstvo u tretmanu oboljenja).

Prirodni izvori hranjivih sastojaka

Proteini- Meso (sirovo ili slabo kuvano), kuvana riba, kuvana jaja, mleko (ako pas prihvata), sir
Izbegavajte - vezivno tkivo (tetive), sirova jaja, sirovu ribu

Skrob- Dobro skuvana riza, kukuruz, psenica
Izbegavajte- krompir, hleb

Biljna vlakna - Povrce
Izbegavajte - kupus, luk

Masnoce - Sveze masnoce zivotinjskog porekla, biljne masnoce (kukuruz, soja)
Izbegavajte - kuvanje

Vitamini i minerali - Mleveno kostano tkivo, kalcijum karbonat, kvasac, mleko i proizvodi od mleka


Voda - najvažnija od svih

Može se pomisliti vodu nije potrebno navoditi ali važno je da se ne zaboravi da organizam može podneti nedelje gladovanja ali ne i više od tri dana bez vode.
Pas može preživeti ako izgubi svu masnoći i polovinu ukupne količine proteina ale ne i 10% vode. Iz ovog,a lako je zaključiti da je voda najvažniji sastojak u ishrani.
Dnevno, u proseku, psu je potrebno 60 ml ove tečnosti po kilogramu telesne težine.


Proteini - graditelji tela

Proteini grade mišićno tkivo, pomažu u razvoju nervnog i koštanog sistema, itd. Postoje razlike u njihovoj prehrambenoj vrednosti. U "korisne" proteine se ubrajaju oni koji dolaze iz crvenog i belog mesa, ribe i jaja. "Loši" proteini se nalaze u vezivnom tkivu i u organizmu psa prolaze nesvareni i neiskorišteni.
Hraneći psa najkvalitenijim proteinima (koji se absorbuju u organizmu u obliku amino kiselina) nije garancija da će oni biti iskorišteni u metabolizmu. Za uspešnu sintezu vlastitih proteina, psećem organizmu su potrebne esencijalne amino kiseline.


Masti - obezbeđuju energiju u obliku kalorija

Glavna, ali ne i jedina, uloga masti u organizmu je da obezbede neophodnu energiju. Digestija masti kod psa je na većem nivou nego kod čoveka što ne znači da je njihovo konzumiranje neograničeno. Prisustvo masnoće u obroku psa znatno pojačava apetit što može dovesti do prejedanja tako da u ovom slučaju veličina obroka mora biti pažljivo kontrolisana.
Iako psi mogu podneti visok nivo masnoće u njihovom obroku ipak je potrebno da se on limitira onima koji zahtevaju dosta kalorija a to su visokoaktivni psi te ženke u laktaciji.


Esencijalne masne kiseline

Pas nije u stanju da ih sam stvori već se one moraju uneti u organizam putem ishrane (odatle i naziv esencijalne). Postoje dve bitne vrste esencijalnih masnih kiselina (nazvane još i polinezasićene):

- "omega-6", zastupljene više u biljnim nego u uljima životinjskog porekla (izuzev peradi). Nedostatak ove vrste masnih kiselina izaziva suhu kožu, alopeciju (gubitak dlake) i slabu odlakanost. This is one of the main nutrients for a beautiful coat.
- "omega-3", zastupljena uglavnom u ribljim uljima, igra važnu ulogu u očuvanju ćelijskih membrana i u funkciji nervnog i imunog sistema. Ove masne kiseline se koriste u tretmanu mnogih uzročnika iritacije kože zbog svojih oksigenizirajućih svojstava (pospešuju tok oksigena i učestvuju u oblikovanju crvenih krvnih zrnca.

Bez obzira na tip, sve esencijalne masne kiseline su nestabilne. Njihovom razgradnjom hrana postaje manje ukusna te utiče na različite fiziološke poremećaje kao što su digestivna intolerancija, oslabljen rad pankreasa, oštećenja jetre, itd. U komercijaloj hrani, kao prevencija razgradnje esencijalnih masnih kiselina dodaju se antioksidanti. Ukoliko se pas hrani domaćom kuhinjom najbolje je ne davati psu iskuhane masnoće.


Karbohidrati

Sastojci su meterije biljaka, gotovo nezastupljeni u hrani životinjskog porekla. Osnovne jedinice su jednostavni šećeri od kojih je najzastupljenija glukoza, primarna komponenta skroba i celuloze. Drugi karbohidrati, kao što su pektini, su mnogo kompleksnije molekule koje sadrže uronsku kiselinu nastalu oksidiranjem jednostavnih šecera. Skrob i šećeri mogu biti svareni i asimilirani organizmom psa dok drugi ugljeni hidrati (npr. celuloza) stimulišu i regulišu promet materije u intestinalnom sistemu. Psi imaju metaboličku potrebu za glukozom, koja je primarni izvor enrgije određenih organa, uključujući mozak, te sastavni element izgradnje mnogih organskih molekula. S druge strane treba spomenuti da psi, kao i nekolicina drugih životinjsikih vrsta, imaju jednu bitnu razliku: njihov organizam održava glikemiju (nivo glukoze u krvi) bez karbohidrata u ishrani. Oni koriste određene amino kiseline iz proteina u sintezi glukoze. Iz ovog razloga, psi nisu pod rizikom nedostatka glukoze.


Skrob

Skrob je kompleks polimera glukoze u granularnoj formi čiji oblik zavisi od botaničkog porekla. Organizam psa koristi amilaze, enzime pankreasa, u varenju skroba. Stepen svarljivosti se znatno pojačava kuhanjem koje želatinizira skrob. Sastojak krompira, riže, kukuruza, te zrna žitarica, skrob služi kao brz izvor energije prethodno dobro iskuhan. Riža pripremljena u domacoj kuhinji treba da bude lepljiva da bi se osigurala njena svarljivost i sprečila dijareja.


Biljna vlakna

Iako organizam psa nije u stanju da ih asimilira, neophodan su sastojak pravilne ishrane. U ova vlakna se ubrajaju svi karbohidrati koji prolaze nesvareni kroz tanko crevo: celuloza, hemoceluloza, lignin, pektična materija, itd, te neki od proteina kao na primer keratin.
Glavna funkcija u organizmu je regulacija aktivnosti digestivnog trakta te stvaranje substrata za intestinalnu floru. Svaka nagla promena u izvoru ovih dijetnih vlakana može prouzrokovati privremeni poremećaj sa pratećom nekontrolisanom fermentaciom, flatulenciom i dijarejom. Iako je ovaj sastojak neophodan u zdravoj ishrani postoje i odredeni negativni aspekti:
umanjena digestija
u kombinaciji sa kompleksnim substancama poznatim kao fitati, umanjena je dostupnost određenih minerala za vreme digestije.
Nivo ovih dijetalnih vlakana je potrebno pojačati u ishrani pasa sa umanjenom aktivnošću i uvećanom gojaznošću. U oba slučaja, osnovni cilj je smanjenje asimilacije hrane i stvaranje stepena rastvorljivosti (koji ne prelazi bolusni volumen).


Vitamini

Vitamini uključuju širok spektar organskih substanci. Dovoljan je nedostatak samo jednog od njih i organizam će pokazati kliničke simptome koji mogu dovesti do ozbiljnih oboljenja. Dnevne potrebe svakog od vitamina u ishrani pasa izražavaju se u miligramima ili čak u mikrogramima.
U hrani su predstavljeni kao liposolubilni (rastvorljivi u mastima) i hidrosolubilni (rastvorljivi u vodi). Organizam psa zahteva 13 različitih vitamina od kojih svaki igra specifičnu ulogu (ili uloge) počev od obezbeđivanja dobrog vida, preko pravilnog rasta, do održavanja krvnih sudova i nervnog tkiva. Važno je napomenuti da višak određenih vitamina (naročito A i D) u ishrani psa može biti opasan. S druge strane, u primeru vitamina E, velike količine imaju lekovit i preventivan efekt na ćelijske membrane i znakovi hipervitaminoze nisu registrovani kod pasa. Stoga, količine ovog vitamina iznad fiziloških potreba organizma psa mogu povećati kvalitet specifične hrane. Na kraju, vlasnici pasa bi trebali da zapamte da je pivski kvasac bogat prirodni izvor vitamina iz B kompleksa koji su od velike pomoći u poboljšanju izgleda dlake.


Minerali

Minerali čine malu proporciju u težini psa ali svaki od njih igra važnu ulogu. Iz ovog razloga, količina minerala u obroku psa mora biti vrlo pažljivo kontrolisana. Zatim, minerali mogu da reaguju između sebe u vreme digestije i metabolizma. Iz tog razloga, neophodno je osigurati da je svaki od njih prisutan u odgovarajućem omeru. Sa tačke ishrane, minerali se dele u dve osnovne grupe:

- Makronutrienti, gde je neophodna dnevna količina za psa standardne veličine izražena u gramima; uključujući kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum, kalijum, i hlorid
- Minerali u tragovima, gde se neophodna količina izražava u miligramima (ili manje); uključujući željezo, baker, mangan, cink, jod, selenijum, flor, kobalt, molibden.

Zasnovano na količini, kalcijum i fosfor spadaju u najvažnije. Koriste se u izgradnji kostura i imaju važnu ulogu u metabolizmu; na primer, fosfor je uključen u transfer energije unutar ćelije. U nedostatku ovog minerala, organizam može da crpi dodatne količine iz koštanog tkiva koje predstavlja veliku rezervu. Ovo objašnjava oboljenja koštanog tkiva koja se javljaju kada je ravnoteža kalcijum i fosfora poremećena. Magnezijum je takođe uključen u metabolizam kostiju, ali još važnije, zajedno sa kalijumom, neophodan je ze mnoge hemijske reakcije u međućelijskoj tečnosti.

Uopšteno, minerali u tragovima ne samo da su neophodni u produkciji crvenih krvnih zrnaca nego i u transportu oksigena, očuvanju i pigmentaciji kože, sintezi hormona tiroidne žlezde, itd.

ODGOJ PASA 2

4. Dolazak šteneta (Kažnjavanje, korekcija, osnovne naredbe) Obično se postavlja pitanje kada početi učiti psa nečemu. Odgovor je odmah čim dođe u kuću, u obitelj. Zapravo mi tada ne počinjemo ništa novo, samo nastavljamo započeto. Ispravan odnos je da se psiću odmah jasno definiraju pravila ponašanja, prvo što pas mora naučiti je ono što smije a što nesmije. Tu dolazimo do prve naredbe koju će nas psić naučiti a to je naredba FUJ ili NE a označava zabranu. Da bi psu olakšali shvaćanje uvest čemo tvz .korekcijsku i apsolutnu zabranu. Apsolutna zabrana: izriče zabranju ponašanja (radnje) koja niti u jednoj situaciju nije dozvoljena. Obično se izriče sa FUJ. Npr; to je uzimanje hrane s poda, griženje povodnika, glodanje namještaja i sve ono što ne želite da vas psić ikada radi. Korekcijska zabrana: izriče zabranu trenutnog ponašanja (najčesće promjenu položaja tijela), koje u određenem trenutku nije poželjno dok u općenitom smislu je. Obicno se izriče sa NE ili MA Npr: ovakav oblik koristimo kada psića učimo nekoj naredbi (koja označava položaj tjela). Ukoliko psu naredimo SJEDNI a naš psić nakon nekog vremena legne (promijeni položaj tijela) ili ustane, onda izričemo korekcijsku zabranu i vraćamo ga u prvobitni položaj. Način kažnjavanja: Zabrana FUJ (apsolutna zabrana) izriče se kratko ali oštrim tonom, te pri tome primamo psića rukom za šiju te ga 1-2 puta protresemo. Ukoliko psić nakon toga ponovo učini zabranjenu radnju, moramo ponoviti postupak -sve dok psić ne odustane od radnje koju je htio izvršiti. Inače ovo je način (ispravan) na koji se psiž kažnjava za neželjeno ponašanje. Metode poput udaranja psića novinama ili sl. nije primjereno niti efektivno poput ovog načina - ponovno zbog toga što je ovaj način potpuno prirodan i normalan u psećem svijetu, te psiću potpuno razumljiv. Posebno bi obratio pozornost na trenutak kažnjavanja za uzimanje hrane s poda. Psića je potrebno kazniti neposredno prije uzimanje hrane s poda, a ne u trenutku žvakanja hrane, jer bi ga tada kaznili za sam čin žvakanja sto je apsurdno. Način korigiranja: Kao što je već rečeno izražava se pomoću zabrane NE primjenjuje se obično u procesu učenja naredbi (označavaju položaj tijela ili radnju). Korekcija (ili zabrana) se izriče tek u trenutku kada psić pogriješi, tj. promjeni položaj tijela. Vrši se tako da u trenutku kada psić pogriješi se kratko i glasno izrekne NE i ponovi naredba koju zahtjevamo da psić izvrši. Nakon što psić pravilno izvrši naredbu pohvalimo ga i nagradimo. Nakon što smo psiću jasno definirali pravila ponašanja (kućni odgoj) vrijeme je da pas nauči prvu naredbu koja će označiti položaj tijela a to je SJEDNI. Naredba opisuje položaj tjela (sjedenje) sve do trenutka dok od psa ne zahtjevamo nešto drugo ili ga oslobodimo naredbe.Ovo je način kako ćemo psa naučiti toj naredbi: Naredba SJEDNI: uzmemo u ruku komadić ukusnog zalogaja, pokažemo psu (moramo ga zainteresirati) te lagano dižemo ruku iznad njegove glave. Pas će prateći pogledom ukusan zalogaj sjesti. U tom trenutku psu dajemo zalogaj uz veoma veselu pohvalu. Pustimo da psić odsjedi 5-10 sec. Ukoliko se pas počne ustajati izrecimo glasno i oštro zabranu NE te ponovimo naredbu SJEDNI, vračajući rukom lagano psa u početni položaj (ruku mu položimo na zadnji dio tjela te ga lagano pritisnemo prema dolje). Ova radnje se naziva korekcija. Korigirajmo psa sve dok ne ostane sjedeći u početku bar 5 sec. Nakon toga ponovno pohvalimo i nagradimo psa te ga oslobodimo naredbe. Ovim osim što učimo psa da pouzdano ostane sijediti, postižemo i autoritet kod psa dajući mu jasno do znanja da smo mi alfa koja određuje način ponašanja što je veoma bitno u stvaranju čistog odnosa sa psom. Naredbu SJEDNI također bi bilo dobro vježbati prije hranjenja psića i to na način da pas ostaje sjediti ispred nas sve dok ne spustimo zdjelicu ispred njega te mu dozvolimo dolazak do zdjelice. Ukoliko psić krene prije nego što smo mu dozvolili potrebno ga je obavezno korigirati. I na ovaj način postavljamo našem psiću jasno do znanja tko je alfa, pošto je u čoporu, alfa (vođa) čopora taj koji određuje tko se kada hrani i dozvoljava uzimanje hrane ostalim pripadnicima čopora. Nakon što je naš psić naučio sijediti duže vremena, vrijeme je da krenemo s učenjem komande DOĐI. Prije toga je potrebno da sami sebi razjasnimo što želimo od psića prilikom izdavanja komande dođi. Standardni opis komande dođi je sljedeći: - Pas u trenutku izdavanja komande prekida sve radnje koje radi u tom trenutku (osim vršenja nužde) - U laganom trku najkraćim putem dolazi do vodiča (bez dodatnog njuškanja, obilježavanja terena i sl.) - Sijeda ispred vodiča - Čeka na izdavanja sljedeće naredbe. Ukoliko se ne ispuni jedna od ovih točaka smatra se da pas nema pouzdano izrađenu naredbu dođi, koja je u određenim trenucima vrlo teška za psa (u trenutku igre s drugim psom, trčanja za mačkom i sl.) Ovu naredbu za početak vježbamo u uvjetima minimalnih ometajućih elemenat, tj. tamo gdje smo sigurni da će nam pas doći, te da ne postoji ništa što bi ga moglo omesti u tome. Naredba DOĐI:. Za početak pozovimo psića (IME+DOĐI) neposredno prije nego što ga hranimo (znači sa zdjelicom u ruci punoj fine klope). Psić će tada veselo dotrčati do nas te mu odmah spustimo zdjelicu ispred njega. Ovo ponavljajmo 2-3 dana zarednom (ne više). Kada vidimo da se psić odaziva na poziv krenimo u izradu pune naredbe DOĐI. Sada pozovimo psa (obavezno po principu IME+DOĐI), nagradimo ga kada dođe do nas, te izrecimo naredbu SIJEDNI, i ponovno nagradimo i pohvalimo psića. Ovime nastojimo da psić poveže naredbu DOĐI i SIJEDNI te da shvati kako DOĐI završava sjedanjem ispred svog vodiča tj.vlasnika.Također je bitno napomenuti da se psića nesmije predugo nagrađivati (2-3 dana) prilikom samog dolaska jer će u protivnom shvatiti kako DOĐI završava samim dolaskom a ne sjedanjem. Nakon par dana provjerimo dali je naš psić shvatio što od njega očekujemo. Pozovimo ga; pas će tada doći do nas te očekivati nagradu (koju mu sada nećemo dati). Pričekajmo kratko vrijeme (pazeći da ne izgubimo koncetraciju psa). Ukoliko pas ne učini ništa izdajmo naredbu SIJEDNI te nagradimo i pohvalimo psa. U buduće ćemo nastaviti učiti psa na ovaj način tj. da ga nećemo nagrađivati kada dođe nego odmah nakon što sjedne, a korekciju iz stajaćeg u sjedeči položaj je potrebo izvršiti što brže kako bi pas shvatio da se ne radi o odvojenoj naredbi nego samo jednoj koja uključuje i dolazak i sjedenje.Ukoliko je psić sjeo bez naše pomoći znaći da je shvatio te ga također obilno nagradimo i pohvalimo. Ukoliko smo došli do toga da naš psić prilikom poziva dođe do nas te bez naše pomoći sjedne možemo zaključiti da je naučio značenje naredbe DOĐI. Sada je vrijeme da psića postepeno uvodimo na mjesta s ometajućim elementima (i to od najlakšeg do najtežega). Za početak odvedimo ga u normalnu šetnju na njemu već poznati teren pa ga pozovimo, zatim na nepoznatiji teren, pa sve do pozivanja iz igre s drugim psom (o tome jos kasnije ponešto).. Bitno je napomenuti da ukoliko niste sigurni da će Vaš psić doći na poziv (jer će ga zainteresirati nešto drugo) a niste ga u stanju korigirati nemojte pozivati psa. Ovo je izuzetno važno jer ukoliko ovo ponovite par puta psiću neće biti teško zaključiti da baš i nemora doći svaki put kad ga pozovete, zbog toga jer Vi (kao alfa, tj vođa) nakon njegovog dolaska niste reagirali u smislu neslaganja s njegovim postupkom. Zato je potrebno prije poziva procjeniti dali ćete moći korigirati psa ukoliko ne dođe. Ako ste sigurni da jeste učinite sljedeće; pozovite psa, te ukoliko se ne odazove na poziv, dođite do njega, izrecite zabranu NE (za prekid trenutne radnje zbog koje nije došao). Prilikom toga ga obavezno protresite za šiju par puta, te se odmaknite nekoliko koraka unazad i ponovo pozovite psića.. Ukoliko niti tada ne dođe ponovimo postupak sve dok pas pravilno ne izvrši naredbu. Ovo je inače vrlo važan trenutak, jer u ovakvim situacijama ćete dokazati psiću tko je alfa, time što će te inzistirati da se podredi vašoj volji. Ukoliko odustanete, i psić nastavi raditi započeto, Vi za njega više niste alfa (a sjetimo se što znači biti alfa). Niste u stanju od psića dobiti ono što želite te samim time gubite na vrijednosti u njegovim očima. Kada smo došli do trenutka da imamo izrađen poziv tokom šetnje, možemo početi s vježbanjem poziva iz igre sa drugim psom (psima). Za ovu vježbu će nam biti potreban još jedan pas sa već izrađenim pozivom. Vježba se izvodi tako da oba vlasnika (vodiča) puste pse u igru te stanu jedan nasuprot drugoga (sl.1). U istom trenutku oba vodiča pozivaju svoje pse .U ovoj vježbi pas neće biti ometan od strane drugog psa zbog toga što su oba pozvana u istom trenutku. Nakon nekoliko treninga ovog tipa, kad pas pouzdano dolazi iz igre sa drugim psom potrebno je uvesti u vježbu još dva psa, te također sva 4 psa se pozivaju u istom trenutku (sl.2). Nakon što pas pouzdano izvodi ovu vježbu, prelazimo na najviši stupanj ometanja a to je kada se pas samostalno poziva iz igre, prvo s jednim psom, a zatim s više njih (može opet po principu treninga s 4 psa). Tokom izvođenja vježbi poziva iz igre također je potrebno koristiti isti princip učenja, kao i na početku, ukoliko pas ne dođe slijedi korekcija te ponovni poziv. U slučaju jakog ometanja od strane drugog psa pri pozivu našeg psića (skakanje na njega, griženje iz igre i sl.) ukoliko psić krene prema nama, možemo ponoviti poziv te ga hvaliti dok prilazi k nama zbog nastojanja i želje da dođe. )Također sljedi nešto veća količina nagradnih zalogaja;) nakon što pas izvrši u potpunosti naredbu. Sljedeće što ćemo naučiti našeg psića je naredba LEZI. Pouzdanost ove naredbe je bitna zbog toga što se obično koristi u situacijama kada ćemo psa ostavljati izvan naše kontrole, te od njega očekujemo da ostane ležati bez obzira na ometanje. Psa mozemo učiti ležanju iz stajećeg ili iz sjedećeg položaja. Ovdje ću opisati način učenja psa naredbi LEZI iz sjedećeg položaja. Naredba LEZI: Dok je pas u sjedećem položaju, pokazemo mu ukusni zalogaj te mu ga spustimo medu šape ne dozvoljavajući mu da ga uzme dok ne legne. U trenutku kada pas krene iz sjedećeg u ležeći položaj izgovorimo naredbu LEZI. Kad legne psu damo nagradni zalogaj te ga pohvalimo. Ukoliko se pas pokuša ustati izričemo zabranu NE te ga laganm pritiskom ili primanjem za obje šape i laganim povlačenjem unaprijed vratimo u prvobitni položaj. Nakon toga ponovno nagradimo i pohvalimo psa. Također ovu naredbu je potrebno vježbati postepeno s obzirom na elemente ometanja, te s postepenim odlaskom vodiča od psa. Međutim tu moram napomenuti jednu stvar gdje se obično griješi. Ukoliko želimo psa naučiti da ostaje duže vremena u ležećem položaju moramo postepeno se udaljavati od psa te mu se vraćati i onda nagrađivati-time ga nagrađujemo za ležanje. Česta pogreška je da se pas poziva (i tada nagrađuje) kada se vodič udalji, a kao rezultat toga dobijemo da se pas ustaje i dolazi do vodiča. -jer je i bio nagrađivan kada je došao do nas, a ne dok je ležao Ukoliko nam se tokom vježbanja dogodi da pas krene za nama potrebni je izreči zabranu NE, doći do njega te ga vratiti na mjesto gdje je ležao. Prilikom učenja ove naredbe potrebno je puno strpljenja i upornosti jer pas mora zadobiti povjerenje da ćete se uvijek vratiti po njega. Da bi nas pas čekao ispred dućana ili sl. potrebno je vježbat vježbu odležavanja. Vježba se izvodi tako da polegnemo psa i udaljimo se na neku udaljenost i okrenemo se prema psu i čekamo 2min. ako leži mirno i ne diže se smireno se vratimo do njega i smireno ga pohvalimo (ako smo sigurni da se pas neće dignuti za 2 min. postepeno povećavamo udaljenost i vrijeme odležavanja i na kraju kada to izvježbano počinjemo vježbati istu vježbu na isti način samo što se mi sakrijemo a pas treba ostati ležati). U suprotnom ako pas sjedne, digne se ili počne trčati slijedi korekcija i vraćanje u prvobitni položaj. Za usporedbu; radni psi su u stanju odležavati 2-3h. Također vježba mora završiti uvijek tako da Vi oslobodite psa naredbe a ne da se on samovoljno ustane, također jedan od načina na koji ćete psu dokazati da ste vi autoritet.

5. Hodanje na povodniku (ponašanje tokom šetnje) Iako ovo nije ništa novo nego nastavak odgoja psića, namjerno sam odvojio kao posebni odlomak, želeći pridodati veću važnost ovome nego što se obično daje, pogotovo ponašanju vlasnika tokom šetnje a ne psa. Medutim za početak treba objasniti kako psa naučiti da poslušno hoda uz nogu (tvz. prosta vodljivost,za razliku od službene.) Prosta vodljivost: za ovo nam je potrebna obična ogrlica (pogotovo kod štenaca) te povodnik. Pravilo je da se pas vodi s lijeve strane. Šetnja počinje tako da pas sjedi uz ljevu nogu vodiču. Na naredbu UZ NOGU ili PORED pas i vodič kreču u pravocrtnom smjeru. Ukoliko pas krene u bilo kojem smjeru od vodiča potrebno ga je korigirati na način da mu izdamo zabranu NE te trzajem povodnika vratimo u prvobitni položaj izgovarajući naredbu PORED. Odmah nakon što se pas postavi u prvobitni položaj potrebnoi ga je pohvaliti i nagraditi (naravno što finija klopa). U trenutku zaustavljanja izdajemo naredbu SJEDNI, te nagrađujemo psa. Važno je psa učiti da kad krećemo s komandom UZ krećemo isključivo lijevom nogom i da nam pas sjedi sa lijeve strane. Psa možemo učiti da nam hoda i s desne strane ali na dosta ispita zahtjeva se da pas hoda s lijeve strane, pa onda možemo odmah početi učiti štene da hoda s naše lijeve strane. Također treba obratiti pažnju da kada se zaustavljamo da pas sjeda ravno a ne pod nekim kutom. Ukoliko se pas zaustavlja pod nekim kutom možemo ga korigirati na način da ga u trenutku kada sijeda, lijevom rukom primaknemo sebi uz nogu, ili da ovo vježbamo na način da sa psićem hodamo uz zid, tako da je pas u nemogućnosti da se zakrene. Iako ovo izgleda vrlo jednostavno, puno vlasnika pasa imaju problema sa vodljivosti na povodniku (a da ne pričam o vodljivosti bez povodnika). Bitno je napomenuti da se hodanje na povodniku uči čim psić krene u svoju prvu šetnju (a naredbu SJEDI cemo uključivati tek kad je psić savlada). Većini vlasnika je žao trznuti povodnik kod šteneta od 8 tjedana, no opet se vraćam na ono da se moramo zapitati tko je alfa? Kako smo mi vlasnici (vodiči) alfe svojim psima (bar mi trebali biti) onda se moramo ponašati u skladu s time i u ovom slučaju. To znači mi smo oni koji ćemo psa naučiti kako se kretati dok je na povodniku, te mu autoritetom (trzajem povodnika) ne dozvoliti drugačije ponašanje od zahtjevanog. Još je bitno napomenuti da se pas ne smije držati na napetom povodniku tokom šetnje, nego u trenutku korekcije se napravi trzaj, a nakon toga povodnik je opušten. Ukoliko ćemo imati napeti povodnik pas će pokušavati savladati otpor koji mu pružamo te svaki put sve jače nas vući. Česta pogreška koja se događa da se pas nastoji korigirati trzajem povodnika u neposrednoj blizini drugog psa ( znači u trenutku kada se dva psa susretnu te se njuškaju i sl.). Time možemo izazvati tučnjavu dva psa. Potrebno je reagirati ranije, dok psi nisu u neposrednoj blizini. Ukoliko naš psić krene prema drugom psu moramo reagirati izdavajući oštru zabranu NE i trzajem povodnika. Također ove situacije se mogu vježbati u paru s jednim ili više pasa pri čemu jedan pas prolazi kraj ostalih (dok ovi sijede), ili prolazeći u suprotnim smijeru jedan pas kraj drugoga. Nakon što pas prođe kraj drugog psa bez nastojanja da krene njemu obavezno ga moramo nagraditi. Sljedeće što je bitno je ponašanje vodiča tokom šetnje, znači kada je pas bez povodnika. Večina vlasnika ima problema s time da pas odjuri. Greška koja se čini je da vlasnik nastoji sljediti svog psa (što obično nije u mogučnosti pa pas ide u šetnju stalno na povodniku). Vrlo važno je istaknut da pas mora paziti na nas a ne mi na psa. Mi smo vođa, i mi odlučujemo kamo se krećemo, a naš čopor nas slijedi (tj.naš pas). Znači kada primjetimo da nas pas ne gleda, da je otišao od nas, sakrijemo mu se negdje gdje nas neće vidjeti (iza drveta i sl.) Time će se dogoditi da će pas u jednom trenutku primjetiti da nas nema (a navikao je da mi njega pratimo a ne on nas), te će nas krenut tražiti. Mi za to vrijeme moramo ostati na mjestu sve dok pas dođe do nas, a nakon što dođe nastaviti šetnju kao da se ništa nije dogodilo (znači bez pohvala nagrada i sl.). Bitno je da se sakrijemo negdje malo dalje od mjesta gdje nas je pas zadnji put vidio, jer će nas prvo doći traziti na mjestu zadnjeg vizualnog kontakta. Čestim sakrivanjem dobit ćemo da će pas jednostavno morati stalno pogledavat i pratit nas tokom šetnje. Sljedeće što ćemo učiniti da ćemo tokom šetnje stalno mijenjati pravac kretanja, čime ćemo opet dobiti od psa veću koncetraciju na nas jer niti u jednom trenutku neće znati kojim ćemo putem nastaviti šetnju. Za napomenut je da ukoliko se sakrijemo psu nesmijemo ga pozivati. Time mu opet osiguravamo bezbrižnu šetnju jer u konačnici opet mi pazimo na njega a ne on na nas. Ove vježbice tokom šetnje izvodimo sve do trenutka dok ne primjetimo da se ponašanje psa promjenilo, da nas više ne napušta, te se češće okreće pogledavajući gdje se nalazimo. Također nemojte se bojati ovu vježbu izvoditi s štencima ( iz razloga da se ne izgube), jer su oni takoder u stanju pronaći svog vlasnika (pomoću njuha), a osim toga trajat će puno manje nego kod odraslijeg psa, jer će mladi psić odmah steći naviku da mora biti koncetriran na vlasnika tokom šetnje.

6. Boks (korisna stvar koju nije potrebno izbjegavati) Pri samom spominjanju boksa i psa, stvaramo si sliku mučenja psa, psa zatvorenog danima u malom prostoru o kojem nitko ne vodi brigu. Slažem se da je takvo postupanje prema psu izrazito mučenje životinje, međutim ukoliko boks koristimo na pravilan način pokaže se veoma koristan. Kao što znamo vukovi koriste jazbine, te je posve pririodno da i pas ima neku svoju jazbinu, znači vidimo da boks nije ništa što bi psu bilo neprirodno. Moje mišljenje je da bi svaki pas trebao imati boks, makar pas živio i u stanu. Jer boks je mjesto gdje će pas spavat, gdje će boravit u određenim trenucima, gdje će osjećati sigurnost. Psića je najbolje navikavati od prvog dana na boks.Time će on ubrzo steći naviku kako je boks njegovo mjesto, te će vrlo veselo boraviti unutra (iako mu nećemo zatvarati vratašca od boksa) i boks neće doživljavati kao ništa loše i ružno. Boks (postoje boksovi koji se daju rasklopiti te ih je vrlo lako nositi) nam može puno pomoći kada dođemo sa psom na nepoznato mjesto gdje potrebno prespavati. Ukoliko psa stavimo na njemu nepoznao on se neće moći naspavati i odmoriti jer će osjećati jedan dio nesigurnosti i stalno će biti oprezniji nego što bi inače bio. Ukoliko u takvoj situaciji imamo boks (znači njegovu jazbinu), psu ćemo znatno olakšati boravak u nepoznatome, jer će on ipak boravit u njemu poznatom prostoru, a i sebi ćemo riješiti probleme oko toga gdje će nam pas prespavati. Korisnost boksa se posebno ističe kod radnih pasa koji su često na terenu; psi koji imaju svoje boksove daleko su odmorniji i spremniji za rad drugi dan od pasa koji su prespavali (pitanje je uopće koliko su spavali) na nepoznatome.

7. Zaključak ( i još malo o odnosu čovjek-pas) Nadam se da sam ovim tekstom bar malo približio problematiku vezanu uz odgoj psa. Cilj mi je bio više istaknuti neke standardne greške kod odgoja nego samu tehniku izvođenja pojedinih vježbi. Kroz opis vježbi sam nastojao naglasiti da je velika važnost u upornosti i dosljednosti (npr.kolegica je svoje štence kažnjavala do 6mj. starosti za uzimanje hrane s poda-tek tada je pas popustio.).Nikada ne smijemo dozvoliti da pas pobjedi, tj da nam nametne svoju volju, jer time za njega više nismo vođa, nismo u stanju dobiti od njega ono što želimo. Takoder moramo stalno pratiti ponašanje psa i iz toga zaključivati što pas želi. Ukoliko tokom hranjenja priđemo psiću (ili psu) a on zareži na nas, on u tome trenutku nam govori da se maknemo od njega jer ne želi s nama dijeliti hranu. Ukoliko odstupimo on je pobjednik. Međutim u takvom trenutko moramo reagirati čvrsto i odlučno; ukoliko zareži; uzet ćemo mu zdjelicu sa hranom te će ostati bez ostatka obroka. Ukoliko ovo napravimo 2-3 puta pas će shvatiti poantu; da režanjem ne čuva hranu nego ostaje bez nje, a ukoliko ne zareži neće ostati bez hrane. Ovo je samo primjer kako se moramo ponašati, te biti odlučni u nastojanju da psu budemo alfa-jer alfa nije lako biti, u prirodi je alfa samo najbolji i najsposobniji pripadnik čopora (zato ostali pripadnici čopora i jesu vjerni i odani vođi). Na sebe smo preuzeli veliku zadaću, međutim ukoliko to uspijemo vidjet ćemo kako će nam nas pas biti zahvalan, odan i vjeran .Osjetit ćemo suradnju, njegovu sreću, jer postoji u njegovom životu netko koga će slijediti, postoji uzor. Pas će za svog vođu učiniti sve. Ispričao bi samo jedan slučaj. Kolega, vodič službenog policijskog psa, je imao nesreću da mu je pas sa 13 god obolio. Pas više nije mogao kontrolirati mokrenje. Međutim pas je patio, patio je zbog toga što je svjestan da radi ono što ne smije, da se suprostavlja volji svojeg vođe. (jer je kao štene naučio da to ne smije). Kolega ga je pokušao u trenutku vršenja nužde u stanu, pohvaljivat, da mu pokuša objasniti kako ne čini ništa loše, međutim nije uspio. Kolega mi je ovo pričao sa suzama u očima, tužan jer je izgubio psa-prijatelja koji mu je i u zadnjim trenucima svog života davao do znanja da ga cijeni i poštuje, da mu je vođa, onaj koji ga je vodio kroz život. Pas nije otišao od kuće, imao je uz koga završiti svoj život, uz svog vodiča, svog vođu. Ovim primjerom vidimo što znači psu kad ima nekoga, razmislite o svojem ponašanju prema psu, nemojte u njemu gledati čovjeka, jer on to nije, niti želi postati. Odgajajte ga kao psa, i priuštite mu život za kojeg on zna, onakav u kakvom će on biti sretan. Nadam se da će vlasnicima, pogotovo mladih pasa, ovo pomoći u razumijevanju načina života, te najvažnije, pomoći da postanu netko i nešto svojem psu. Jer pas će to znati cijeniti. Jedino živući svoj prirodan način života pas će biti sretan. Napomena: ovaj tekst je samo pomoć u odgoju, te pravilan način na koji ćete pristupit odgoju psića u trenutku kada dođe u obitelj. Međutim za potpuni uspijeh bilo bi dobro uključit se u rad u neki od kinoloških klubova gdje će psić proći nužnu socijalizaciju te naučit se radu u grupi pasa-što je nužno da bi se postigao uspijeh u odgajanju psa, a ukoliko činite pogreške instruktor će vas pravovremeno moći upozoriti.